govordžija
govordžija
Именица
уредиgovordžija, м
Облици:
Значења:
- Mladoženjin drug koji se u svadbenoj povorci vozi u prvim kolima, koji peva i podvriskuje. [1]
- Mladoženjin drug koji poziva u svadbu, pozivar. [1]
Примери:
- Ovȉ prȇđu, govórdžije, mladožȅnjini ortáci. Избиште [1]
- Ȍnda ka[d] dȏđe dvánajs sáti, izȃđu govórdžije da pojȅdu mlȃdu. Јасеново [1]
- Pa ka[d] dȍđe svȁdba, govórdžije dȏđu napréda. Павлиш [1]# Као легијаши иду младожења, девер, као и „побра”, односно младожења, „жарач” и говорџије. [2] Старчево [1]