govordžija

Именица

уреди

govordžija, м

Облици:

  1. govordžȉja Вршац, гово́рџија [1]
  2. govòrdžija Кајтасово [1]

Значења:

  1. Mladoženjin drug koji se u svadbenoj povorci vozi u prvim kolima, koji peva i podvriskuje. [1]
  2. Mladoženjin drug koji poziva u svadbu, pozivar. [1]

Примери:

  1. Ovȉ prȇđu, govórdžije, mladožȅnjini ortáci. Избиште [1]
  2. Ȍnda ka[d] dȏđe dvánajs sáti, izȃđu govórdžije da pojȅdu mlȃdu. Јасеново [1]
  3. Pa ka[d] dȍđe svȁdba, govórdžije dȏđu napréda. Павлиш [1]# Као легијаши иду младожења, девер, као и „побра”, односно младожења, „жарач” и говорџије. [2] Старчево [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 139.

Напомене

уреди