svadba
svadba
Језици (1)
Падеж | Једнина | Множина |
---|---|---|
Номинатив | svadba | svadbe |
Генитив | svadbe | svadba / svadbi |
Датив | svadbi | svadbama |
Акузатив | svadbu | svadbe |
Вокатив | svadbo | svadbe |
Инструментал | svadbom | svadbama |
Локатив | svadbi | svadbama |
Именица
svadba, ж
Категорије:
- [2.1.] об.
Облици:
Слогови: sva-dba, мн. sva-dbe
Значења:
Порекло:
- [1.1.] iz praslavenskog:
Примери:
- [1.1.] Tȍ je prȁva svȁdba bíla. Добринци [1]
- [1.2.] Na svȁdbe do zóre se sȅdalo. Павлиш [1]
- [1.3.] Smo bíli na svȁdbu u Kȍnak, se žènio mȏg čòveka sinóvac, pa smo òstali pȇ[t] dána. Бока [1]
- [1.4.] Svȁdba je bíla vȅlika. Нови Сад [1]
- [1.5.] Mȅne su ȕdali be[z] svȁdbe za napušćeníka. [3] [4] Банатска Паланка, Врдник, Сремска Каменица, Буђановци, Краљевци, Бегеч, Кикинда, Ново Милошево, Српска Црња, Башаид, Нови Бечеј, Меленци, Житиште, Јаша Томић, Шурјан, Арадац, Неузина, Вршац, Избиште, Јасеново, Крушчица, Деска, Ченеј [1]
- [1.6.] Ȍnda dȏđe svàdba. Сомбор, Ново Милошево [1]
- [1.7.] Pa pȍsle dȏđu njegȍvi, pa se darívadu i pȍsle prȁvu svádbu. Избиште [1]
- [1.8.] Drugi dan svadbe mnogo je veseliji i zanimljiviji za svadbare, te ga nazivaju „velika svadba”. [5] Иђош, Ново Милошево, Велики Гај [1]
- [1.9.] U Crepaji drugi dan svadbe zovu „mala svadba”. [5] Црепаја [1]
- [2.1.] Òne su uznèmirene, sprȅmljene za svȁdbu. [6] Дебељача, Вашица [1]
Изрази:
- [1.10.] Jȃ osvȁdbi, tȋ o brȁdvi ("govorim o jednom, a ti o sasvim drugom"). Јаша Томић, Шурјан, Бока, Неузина [1]
Асоцијације:
- [1.1.] venčanje, veselje, nevesta, mladoženja, svatovi
Изведене речи:
- [1.1.] svadbarski
Преводи
|
|
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 30, 51.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 81, 381.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
- ↑ 5,0 5,1 Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 151.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).