Адонија
Адонија (српски)
Падеж | Једнина | Множина |
---|---|---|
Номинатив | ... | ... |
Генитив | ... | ... |
Датив | ... | ... |
Акузатив | ... | ... |
Вокатив | ... | ... |
Инструментал | ... | ... |
Локатив | ... | ... |
Слогови: ..., мн. ...
Изговор:
Значења:
- ...
Порекло:
- ...
Примери:
„2. Самуилова, глава 3”
- која се зове и Трећа књига о царевима
- Глава 1”
—- 5. А Адонија, син Агитин подиже се говорећи: Ја ћу бити цар. И набави себи кола и коњике, и педесет људи који трчаху пред њим.
[[{{{2}}}|5 Мој. 17:16]], [[{{{3}}}|2 Сам. 3:4]]
- 7. И договараше се с Јоавом сином Серујиним и с Авијатаром свештеником, који помагаху Адонији.
2 Сам. 20:25, 1 Цар. 2:22, 1 Цар. 2:28
- 8. Али Садок свештеник и Венаја син Јодајев и Натан пророк и Семај и Реј и јунаци Давидови не присташе за Адонијом.
2 Сам. 23:8, 1 Цар. 4:18
- 9. Тада накла Адонија оваца и волова и угојене стоке код камена Зоелета, који је код извора Рогила, и позва сву браћу своју, синове цареве, и све људе од Јуде, слуге цареве;
1 Цар. 1:19, 1 Цар. 1:41
Проширени садржај
- 11. Тада рече Натан Витсавеји, матери Соломуновој говорећи: Јеси ли чула да се зацарио Адонија син Агитин? А господар наш Давид не зна.
2 Сам. 3:4
- 13. Хајде, отиди к цару Давиду и реци му: Ниси ли се ти, господару мој царе, заклео слушкињи својој говорећи: Соломун, син твој, биће цар после мене и он ће седети на престолу мом? Зашто се дакле зацари Адонија?
1 Дн. 22:9
- 24. И рече Натан: Царе, господару мој, јеси ли ти казао: Адонија ће бити цар после мене, и он ће седети на престолу мом?
- 25. Јер отиде данас и накла волова и угојене стоке и оваца много, и позва све синове цареве и војводе и Авијатара свештеника; и ено једу и пију с њим и говоре: Да живи цар Адонија.
- 41. И зачу Адонија и све званице које беху с њим, пошто једоше; зачу и Јоав глас трубни, па рече: Каква је то вика и врева у граду?
- 42. И докле он још говораше, гле, дође Јонатан син Авијатара свештеника; и Адонија му рече: Ходи, јер си јунак и носиш добре гласе.
2 Сам. 18:27
- 43. А Јонатан одговори и рече Адонији: Та, господар наш, цар Давид, постави Соломуна царем.
- 49. Тада се препадоше, и усташе све званице Адонијине, и отидоше свак својим путем.
- 50. А Адонија бојећи се Соломуна уста и отиде, и ухвати се за рогове олтару.
2 Мој. 21:14
- 51. И јавише Соломуну говорећи: Ено, Адонија се уплашио од цара Соломуна, и ено га, ухватио се за рогове олтару, и вели: Нека му се закуне цар Соломун да неће убити слугу свог мачем.
Преводи
|
|
Сродни чланци са Википедије:
※