девер

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив девер девери
Генитив девера девера
Датив деверу деверима
Акузатив девера девере
Вокатив деверу девери
Инструментал девером деверима
Локатив деверу деверима


Именица

девер, м

Облици:

[1.1.] дȅвер, дȅвēр [1]

Морфолошке варијације:

[1.1.] икавски: дивер, ијекавски: дјевер, екавски: девер

Слогови: де-вер,  мн. де-ве-ри


Значења:

[1.] мужев брат
[1.1.] У санскрту наилазимо на именице мушког рода देवृ [2] (чита се) девр истоветног значења као и у српском језику или вишезначна именица мушког рода देवर [3] (чита се) девар једно од значења је истоветно као и у српском језику. Осим ове две речи постоји и трећа, која указује на икавско наречје दिविर [4] (чита се) дивир где је једно од значења истоветно као и у српском језику.

Порекло:

[1.1.] из праславенског *деверь [5]

Примери:

[1.1.] После човекове смрти, она се удала за девера. [6] [7] [8] Бачинци, Свилош, Краљевци, Суботица, Мартонош, Пачир, Србобран, Турија, Равно Село, Жабаљ, Чуруг, Госпођинци, Ђала, Банатско Аранђелово, Санад, Ново Милошево, Меленци, Арадац, Орловат [1]


Асоцијације:

[1.1.] родбина

Изведене речи:

[1.1.] деверов



Преводи

Референце

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Санскрт: [[1]]
  3. Санскрт: [[2]]
  4. Санскрт: [[3]]
  5. Rick Derksen: (2008) Etymological Dictionary of the Slavic Inherited Lexicon (Leiden Indo-European Etymological Dictionary Series; 4), Leiden, Boston: Brill страна 105 [[4]]
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.03.
  7. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV,964,01—413, стр. 337.
  8. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ,6,980, 59—92, стр. 65.