до̑јни
до̑јни
Категорије: риб.
Облици:
Значења:
- Који је доле, испод нечег другог, нижи у односу на нешто друго. [1]
- Вода из доњег тока, из доњег слива. [1]
- Доња усна. [2] Фаркаждин[1]
- Доњи дупли конопац на алову или на некој другој мрежи. [1]
- Навлачење лица ципеле на калуп и стављање ђона. [1]
- Дрвена гредица на трапу запрежних кола на коју належе осовина. [3] Свилош Лалић Силбаш Српска Црња Падеј[1]
- Део доњег рубља. Итебеј Избиште[1]
- Први слој снопова жита у камари. [4][1]
- Доње водоравно дрво на лотри. [3] Врдник Бешка Голубинци Мол Кула Бачко Градиште Змајево Силбаш Госпођинци Каћ Алибунар[1]
- Први, доњи сноп жита у крстини. [1]
- Врста струка који се поставља при дну реке и у правцу тока. [1]
- Доњи дупли конопац на алову или на некој другој мрежи. [1]
- Први, доњи сноп жита у крстини. [5][1]
- Место у дну стола. Вршац[1]
- Доње водоравно дрво на лотри. [3] Житиште[1]
- Забачено место у кући. [6]
- Први, доњи сноп жита у крстини. Суботица[1]
- Доње водоравно дрво на лотри. [3] Голубинци[1]
- Дрвени део кола непосредно изнад осовине. [3] Белегиш Вршац[1]
- Доњи дупли конопац на алову или на некој другој мрежи. [7] Кленак[1]
- Доње водоравно дрво на лотри. [3] Војка Лалић Турија Дероње Бачка Паланка Тител Радојево Башаид Меленци Баваниште[1]
- Врста алова којим се ради по дну. [1]
- Исто. [3] Дероње Бачка Паланка[6]
- Дрвена гредица на трапу запрежних кола на коју належе осовина. Свилош Лалић Силбаш Падеј Српска Црња[6]
- Алатка која се ставља у рупу на наковњу, за обликовање гвожђа одоздо. [6]
- Доње водоравно дрво на лотри. [3] Српска Црња Елемир Конак Орловат Перлез Вршац Сефкерин Долово Бела Црква Панчево Делиблато[6]
- Који је у низини (о насељима, крајевима). [8] [9] Врдник Лединци Буђановци Чортановци Сивац[6]
- Југо. [10] Кикинда[6]
- Вода из доњег тока, вода из доњег слива. [6]
- Јужни. Стари Сланкамен[6]
- Који се облачи испод друге одеће. [6]
- Пу ni ја му шка блу за, са ко који се закопчавао до грла. [6]
- Мања, једнокрилна врата кроз која се улази у двориште. [6]
- Који се односи на стражњи део куће. Бачка Паланка[6]
- Исто. [11] Дероње[6]
Примери:
- Не ва̀ља ду̏го да сто̀ји толу̀зина на зѐмљи; та̑ стра́на што је до̑јна та̑ тру̏не ако би ду̏же сто̏јало (и зѐмља ву́че сна̑гу), ако би се о̏кишало. [12] [8] [9] [2] [13] Јаша Томић Лединци Рума Карловчић Голубинци Инђија Бешка Шимановци Батајница Равно Село Госпођинци Ковиљ Ђала Иђош Итебеј Меленци Јаша Томић Арадац Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Иланџа Чента Вршац [6]
- Расе́че се ко̀ла̄ч наче̏творо, али са до̑јне стра́не. Стари Сланкамен [6]# Па ко̏ре̄н ре̏пе, о̑н је до̑лњи, а и̏ма̄ш гла̑ву ре̏пе, то̑ је го̑рње. Суботица [6]
- Откинуло ти се до̑лње дугме. Јасеново Ђала [6]# Кад по ву́ чеш до̑љни де̏о аљина из орма́ра, сру̏ ши ду ти се и о̏стале. [14] [15] [16] Ченеј Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Српска Црња [6]# Доњи снопови су мокри. [17] Јасеново Пачир [6]
- О̏ндак о̀на [пчела] у̀зима ка̑п на до̑њим ви̏лицама. Иланџа [6]# Ако на пример дојне воде долазиду , пораст дојних вода, ондак је код нас јако тешко радити у рибарству [СхЛР]. Стари Сланкамен [6]# Зна се алов [шта има]: одвода, горња одвода и дојна одвода. На дојнем имаде оловице да иде по дну, а одгоре има параши. [7] Мол [6]# Ла̏к је мѐни би̏о та̑ј до̑јни по̀сао, то̑ сам во̀ло да ра̑дим. Јаша Томић [6]# Пр̑во се ме̏ће до̑јни сно̏п. [18] Мошорин [6]# На дојним струковима ситне удице, на кечигу. [7] Елемир [6]# Доле исто олови, мислим оловице тако округле нанизано — горња обрвка и долња. [7] Кленак [6]# Мо̑ра да је у до̑љњој фијо́ци, тра́жи!. Ново Милошево [6]# Радили смо и с горњим аловом. Ту нема ни цигле, ту извадимо алов, сваки други олов извадимо напоље. Горњи алов вучемо, лети, ноћом горњи алов, да њу доњи алов. [7] Падеј [6]# И̏мамо до̑њи ру̏нта̄мер, ко̀ји у̀лази у на̑ковањ, и го̑рњи. [19] Тител [6]# Доњи крај села има више крава. Јасеново [6]# Ако на пример дојне воде долазиду , пораст дојних вода, ондак је код нас јако тешко радити у рибарству [СхЛР]. Стари Сланкамен [6]# И̏ма до̑јни ве̏ш. Избиште Итебеј Кумане [6]
- Ми̏ смо носи̏ли у два̑: и до̑јна и го̑рња кошу̏ља. Вршац [6]# Види ти се до̑лња сукња. Јасеново [6]
- Ко̀шуља, го̑рња, до̑лња. Ђала [6]# Доњи капут је шивен тако да се закопчавао до под грло. Такав капут се звао бена. [20] Надаљ [6]# Дојна врата су на улицу. [11] Гардиновци Лалић Дероње Бачка Паланка [6]
Изрази:
- [1]
- суп на̑јдо̑јни Госпођинци [1]
- комп доњији. — А доња кујна је доњија од предсобља и „зимске кујне”, понегде и од вајата и шпајза, и она је с лебрњим пенџером што гледа у авлију ("А доња кујна је доњија од предсобља и „зимске кујне”, понегде и од вајата и шпајза, и она је с лебрњим пенџером што гледа у авлију"). Стапар [6]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 382.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 121.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 120.
- ↑ 6,00 6,01 6,02 6,03 6,04 6,05 6,06 6,07 6,08 6,09 6,10 6,11 6,12 6,13 6,14 6,15 6,16 6,17 6,18 6,19 6,20 6,21 6,22 6,23 6,24 6,25 6,26 6,27 6,28 6,29 6,30 6,31 6,32 6,33 6,34 6,35 6,36 6,37 6,38 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ 8,0 8,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 348.
- ↑ 9,0 9,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 155.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 144.
- ↑ 11,0 11,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 165, 264, 276.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136, 144.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 98, 366.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 144.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 13.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 52.