звоно

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив звоно звона
Генитив звона звона
Датив звону звонима
Акузатив звоно звона
Вокатив звоно звона
Инструментал звоном звонима
Локатив звону звонима


Именица

звоно, с

 
Звоно

Слогови: зво-но,  мн. зво-на


Значења:

[1.] Звона су најчешће метални предмети разних величина, који при удару на њих производе звук.

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Примери:

[1.1.] Звона која имају леп и продоран звук. Црвена Црква[2]
[1.2.] Добро сам га саранила — два попа и ђакон, и певачко друштво, велика звона, велика кола. Вршац, Лаћарак, Змајево, Ђурђево, Ново Милошево, Избиште [2]
[1.3.] Сећам се још да је мој отац носио звона на Алмашку цркву. Нови Сад [2]
[1.4.] А црквена звона звоне, оно одјекује. Кула [2]

Изрази:

[1.5.] Ударити на велика/сва звона („разгласити свима“). Сомбор [2]
[1.6.] Везати звоно („магијском радњом везивања црквених звона донети несрећу младенцима“). [2]

Асоцијације:

[1.1.]

Изведене речи:

[1.1.] звонар, звоник, звонце, звончић, звоњење, звоњавина, одзвањање



Преводи

Референце

  1. Ћосић Павле (2008) chapter IX, in Речник Синонима (in Српски), Београд, Србија: Корнет, →ISBN, page 714; republished Нови Сад,: Прометеј, 2018, →ISBN, page 1356 2008 (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) Речник синонима, Београд: Kornet, →ISBN, page 714 (COBISS)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

Сродни чланци са Википедије:

[1] звоно