Викиречник

лу̑д

лу̑д

лу̑д (српски, lat. lȗd) уреди

Категорије: об.одр. вид.


Облици:

  1. лу́да, луд, лу́до [1]
  2. луд [1]

Значења:

  1. Ментално, умно поремећен. [2] Пачир Госпођинци Ђурђево[1]
  2. Место на којем се галами, виче, препире. Ново Милошево[1]
  3. Лажна млада, мушкарац преобучен у младу са киме се игра за паре. [3][1]
  4. Матица која без реда полаже јаја у ћелије. [1]
  5. Хитар, брз (о риби). [1]
  6. Вино у фази алкохолног врења. Црвена Црква[1]
  7. Непреврео, млад (о вину). [1]
  8. Који није за јело, отрован (о гљивама). [1]

Примери:

  1. Лу́да ма̏тица, као полу́ди, преска̑че ру̏пице, јаја́шца не ста̏вља. [4] Алибунар Черевић Дероње Мошорин Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Бока Конак [1]
  2. Он [шаран] је тако луд и тако љут, он толико се затрчава па удара у вршку. Мол [1]
  3. Он само кад иде на мрест, ондак је најлуђи. Нови Сад [1]
  4. Најлуђа је то риба, та сад нова, тај амур. Тог је тешко уватити. Ти расту велики, а луди. [5] Чента [1]
  5. Не̏ки лу̑ди гљи̑ва на̀купӣмо. [6] Лаћарак Српски Крстур [1]


Изведене речи:

  1. лу̑ди [1]


Синоними:

  1. ајснут [1]


Изрази:

  1. прави се ˜ ("претвара се да не зна, не чује, не види, не разуме"; "Ма иди у очин, шта се правиш луд"). Ново Милошево [1]
  2. кочијаш их не може зауздати Ченеј [1]
  3. смејати се ко ˜ на брашно ("без разлога се смејати"). Футог Ковиљ Вршац Јасеново [1]
  4. ТК] [1]
  5. главу ти твоју луду ("блага псовка"). [1]
  6. мла́до — лу́до, ста̏ро — сла̏бо ("лу́до, ста̏ро — сла̏бо"). Ново Милошево [1]
  7. чега се паметан стиди тиме се ˜ поноси ("у обраћању особи која своју ману представља као врлину"). Јасеново [1]
  8. мла́до —лу́до ("када је човек млад и неискусан, понаша се неодговорно, незрело, неразборито, неразумно"; "у́до ‘када је човек млад и неискусан, понаша се неодговорно, незрело, неразборито, неразумно’"). Ђала Ново Милошево [1]
  9. Бежати ко ˜. — Боме, кад се то деси ("Боме, кад се то деси"). [1]
  10. Благолудима ("некад је лакше онима који нису свесни животних тешкоћа"). [1]
  11. те̏шко нога̏ма подлу̑дом гла́вом ("тешко ономе који нема памети"). Вршац [1]
  12. смејати се ко ˜ на прст ("исто"). [1]

Референце уреди

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 16, 129.
  3. ↑ Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 97.
  4. ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  5. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.

Напомене уреди

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=лу̑д&oldid=230552”