недеља

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив недеља недеље
Генитив недеље недеља
Датив недељи недељама
Акузатив недеља недеље
Вокатив недељо недеље
Инструментал недељом недељама
Локатив недељи недељама


Именица

недеља, ж

Изговор:

IPA: [...]  
Аудио:  noicon(датотека)
Претходни: субота
Следећи: понедељак

Слогови: не·де·ља,  мн. не·де·ље


Значења:

  1. Седми или задњи дан у недељи (седмици). Дан после суботе и пре понедељка.
  2. Дан уочи ускршњег поста. [1]

Скраћенице:

не., нед.

Порекло:

Етимолошки гледано то је: дан кад се "не дела" то јест, не ради.[2]


Примери:

  1. Недеља је најбеља, мека као кудеља, шарена к'о кецеља - стара добра недеља.
  2. Беле недеље једу се млечни производи: млеко, сир, кајмак. Што год се скува на беле покладе (недеља), мора се појести тог дана, не сме се бацити (не знају зашто). На Беле покладе увече сви се пресвуку у чисто, мати донесе бела лука и сви у кући, како одрасли тако и млади, намажу се белим луком и то под пазухом, под коленима, око врата и прсију; неки намажу само табане, а када легну, сви под главу ставе чешањ белог лука, у врата и прозоре забоду ножеве и виљушке, а метлу обрнуто наслоне на врата. Био је обичај да целу ту ноћ гори светло, јер око поноћи иду вештице [...] Сутрадан је Чиста недеља. У Белој недељи стока се истерује рано ујутро и даје јој се свежа (тек извучена) вода, да би стока имала млека. [3] [1]

Изреке и пословице:


Изведене речи:

недељник



Преводи

Референце

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Милан Шипка, Приче о речима. с. 286-8
  3. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 99.

Сродни чланци са Википедије:

[1] недеља