недеља
недеља
Језици (1)
Падеж | Једнина | Множина |
---|---|---|
Номинатив | недеља | недеље |
Генитив | недеље | недеља |
Датив | недељи | недељама |
Акузатив | недеља | недеље |
Вокатив | недељо | недеље |
Инструментал | недељом | недељама |
Локатив | недељи | недељама |
Именица
недеља, ж
Изговор:
Претходни: | субота |
---|---|
Следећи: | понедељак |
Слогови: не·де·ља, мн. не·де·ље
Значења:
- Седми или задњи дан у недељи (седмици). Дан после суботе и пре понедељка.
- Дан уочи ускршњег поста. [1]
Скраћенице:
Порекло:
- Етимолошки гледано то је: дан кад се "не дела" то јест, не ради.[2]
Примери:
- Недеља је најбеља, мека као кудеља, шарена к'о кецеља - стара добра недеља.
- Беле недеље једу се млечни производи: млеко, сир, кајмак. Што год се скува на беле покладе (недеља), мора се појести тог дана, не сме се бацити (не знају зашто). На Беле покладе увече сви се пресвуку у чисто, мати донесе бела лука и сви у кући, како одрасли тако и млади, намажу се белим луком и то под пазухом, под коленима, око врата и прсију; неки намажу само табане, а када легну, сви под главу ставе чешањ белог лука, у врата и прозоре забоду ножеве и виљушке, а метлу обрнуто наслоне на врата. Био је обичај да целу ту ноћ гори светло, јер око поноћи иду вештице [...] Сутрадан је Чиста недеља. У Белој недељи стока се истерује рано ујутро и даје јој се свежа (тек извучена) вода, да би стока имала млека. [3] [1]
Изреке и пословице:
Изведене речи:
Преводи
Референце
- ↑ 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Милан Шипка, Приче о речима. с. 286-8
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 99.
Сродни чланци са Википедије:
- [1] недеља