свекар
свекар
Језици (1)
Падеж | Једнина | Множина |
---|---|---|
Номинатив | свекар | свекри / свекрови |
Генитив | свекра | свекара / свекрова |
Датив | свекру | свекрима / свекровима |
Акузатив | свекра | свекре / свекрове |
Вокатив | свекре | свекри / свекрови |
Инструментал | свекром | свекрима / свекровима |
Локатив | свекру | свекрима / свекровима |
Именица
свекар, м
Категорије: прен.прен.
Облици:
Слогови: све-кар, мн. све-кри / све-кро-ви
Значења:
- [1] Мужевљев отац. [1]
- [1.1.] Деверов отац. [1]
- [1.2.] Старији човек у мужевљевој родбини. [1]
- [1.3.] Који се понаша као свекар, који стално критикује и наређује. [1]
- [1.1.] У санскрту наилазимо на именице мушког рода श्वशुरक [2] (чита се) швашурк или श्वशुर [3] (чита се) швашур, обе речи су истоветног значења као и у српском језику.
- *напомена: свекар у модерном српском језику је само отац мужа, за појам отац жене погледати таст.
Примери:
- [1.1.] Свекар је отац ђувегијин и он у сватовима код његове куће игра улогу домаћина ( — Бе Чр; М; Мо; Кшв) [К II 72; ТК II]. [4] [1]
- [1.2.] Ко̀ја̄ се у̀да̄ мо̑ра да по̀штује и свѐкра и све̏крву. Лаћарак [1]
- [1.3.] О̏нда при́ја ѝза̄ђе пред свѐкра и све̏крву. Добринци [1]
- [1.4.] Свѐкром сам чѐтр го̏дине би́ла, па је у̏мро. [5] [6] Томашевац, Визић, Бешка, Шимановци, Пачир, Сомбор, Бечеј, Кула, Турија, Каћ, Нови Сад, Ђала, Кикинда [1]
- [1.5.] Ѝмала сам свѐкра и све̏крву, де̏вера и је́трву. Обзир [1]
- [1.6.] Кад сам се у̏дала, ја̑ сам затѐкла и све̏кра, и све̏крову, и де̏вера, а тек после де̏сет го̏дина смо се ми̑ оде́лили. Јаша Томић [1]
- [1.7.] Дево̑јка че̏кала све̏кра и све̏крву ку̏ћи. [7] [8] Јасеново, Бачинци, Сремска Митровица, Рума, Суботица, Шурјан, Арадац, Бока, Неузина, Велики Гај, Томашевац, Избиште, Помаз, Ловра, Деска, Ченеј [1]
- [1.8.] Пр̑вом дари̑ва све́кра и све̏крву ; ˜. Избиште, Павлиш [1]
- [1.9.] Ѝде све̏кар и све̏крва да про̏се дѐво̄јку. Жабаљ [1]
- [1.10.] Моја све̏крва ка̑же то̏ мојим све́кру. Вршац [1]
- [1.11.] Кад су се дѐво̄јке уда́вале, о̏нда је све̏кар да̏о н[а] а́стал сто̑ фори́нти. [9] [10] Ново Милошево, Сусек, Свилош, Мартонош, Чуруг, Госпођинци, Бегеч, Кумане, Меленци, Елемир, Зрењанин, Орловат, Калаз, Иванда [1]
- [1.12.] Провода̑ч до̑ђе са све́кром и о̑н о̏ндак пи̑та за дево̑јку. [1]
- [1.13.] Деверовог оца зову „деверњи отац”, „деверњи свекар” и он у свадби има улогу домаћина. [11] Дупљаја, Долово, Старчево [1]
- [1.14.] Свира́чи са̀мо нуз свѐкрова ко̏ла. Бачинци, Нови Сад [1]
- [1.15.] Није ви̏ше ма̏мина ће́рка него све̏крова ће́рка. Јасеново [1]
- [1.16.] Мужо́вљева ма̏ти би́ла ми све̏крва. А о̏таѕ би̏јо све̏кар. Мо̏јӣм му̑жу опет мо̑ј о̏таѕ би̏јо све̏кар, а ма̏ма му све̏крва би́ла. [7] Помаз [1]
- [1.2.1.] Нова млада је [...] после свадбе недељу дана и више морала да пере ноге „свекровима” (старијим људима из родбине), као и деверу, куму и старом свату. [12] [1]
- [1.2.2.] Девојка је била „на већој цени” ако је имала више просилаца или, како то негде у Бачкој кажу, „свекрова”. [13] [1]
Асоцијације:
Изведене речи:
- [1.1.] свекров
Преводи
|
|
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Санскрт: [[1]]
- ↑ Санскрт: [[2]]
- ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 52.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 234.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 307.
- ↑ 7,0 7,1 Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 134, 154, 158.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 143.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 151.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 140.