بَلِدَ

Корен: ب ل د*

Фламингоси су се настанили у резервату у Индији.

Изговор:

DIN: بلد  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. настанити се
2. заузети неки предео и оружјем га бранити

Примери:

بَلِدَ العَرَبُ شِبْهَ الجَزيرَةِ الإِيبيرِيَةِ سَنَةَ ٧١١

Арапи су се настанили на Иберијско полуострво 711.године.

Синоними:

• سَكَنَ - становати, настанити се, живети

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
настанити се	يَبْلَدُ	بَلِدَ	1.
прилагодити	يُبَلِّدُ	بَلَّدَ	2.
борити се сабљом против	يُبَالِدُ	بَالَدَ	3.
населити, настанити	يُبْلِدُ	أَبْلَدَ	4.
прилагодити се	يَتَبَلَّدُ	تَبَلَّدَ	5.
бити немаран	يَتَبَالَدُ	تَبَالَدَ	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
окорети у	يَسْتَبْلِدُ	إِسْتَبْلَدَ	10.

Супротне речи:

• رَحَلَ - отпутовати, иселити се
• ذَهَبَ - отићи
• تَنَقَّلَ - премештати се
• هاجَرَ - иселити се

Изреке и пословице:

.إِبْلَدْ قُرْبَ البَحْرِ لِكَيْ تَعيشَ بِالهُدوءِ

Настани се покрај мора да би живео спокојно.

Асоцијације:

• مِنْطَقَةٌ - област
• قَرْيَةٌ - село
• مَدينَةٌ - град

Изведене речи:

• بَلَدٌ - земља, област, место
• بَلَدَةٌ - становник, житељ
• بَلْدَةٌ - земља, град, општина
• بَلَدِيَّةٌ - општина, националност
• بَلَدِيٌّ - домородац, земљак, суграђанин

Сродни чланци са Википедије:

بَلِدَ

Преводи

Енглески: [1] settle down ☞en Италијански: [1] piazzare ☞it Немачки: [1] einleben ☞de Шпански: [1] establecerse ☞es Француски: [1] s'installer ☞fr Фински: [1] asettua ☞fi Грчки: [1] ησυχάσουν ☞el

Руски: [1] поселиться ☞ru Португалски: [1] estabelecer-se ☞pt Македонски: [1] се смират ☞mk Српски: [1] настанити се ☞sr Мађарски: [1] letelepszik ☞hu Бугарски: [1] заживявам ☞bg Кинески: [1] 安家 ☞zh

Конјугација глагола بَلِدَ (balida) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						بَالِدٌ (bālidun) (bālidun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَبْلُودٌ (mablūdun) (mablūdun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بَلِدْتُ (balidtu) (balidtu)	بَلِدْتَ (balidta) (balidta)	بَلِدَ (balida)		بَلِدْتُمَا (balidtumā) (balidtumā)	بَلِدَا (balidā) (balidā)		بَلِدْنَا (balidnā) (balidnā)	بَلِدْتُمْ (balidtum) (balidtum)	بَلِدُوا (balidū) (balidū)
	f		بَلِدْتِ (balidti) (balidti)	بَلِدَتْ (balidat) (balidat)			بَلِدَتَا (balidatā) (balidatā)			بَلِدْتُنَّ (balidtunna) (balidtunna)	بَلِدْنَ (balidna) (balidna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَبْلَدُ (ʾabladu) (ʾabladu)	تَبْلَدُ (tabladu) (tabladu)	يَبْلَدُ (yabladu) (yabladu)		تَبْلَدَانِ (tabladāni) (tabladāni)	يَبْلَدَانِ (yabladāni) (yabladāni)		نَبْلَدُ (nabladu) (nabladu)	تَبْلَدُونَ (tabladūna) (tabladūna)	يَبْلَدُونَ (yabladūna) (yabladūna)
	f		تَبْلَدِينَ (tabladīna) (tabladīna)	تَبْلَدُ (tabladu) (tabladu)			تَبْلَدَانِ (tabladāni) (tabladāni)			تَبْلَدْنَ (tabladna) (tabladna)	يَبْلَدْنَ (yabladna) (yabladna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَبْلَدَ (ʾablada) (ʾablada)	تَبْلَدَ (tablada) (tablada)	يَبْلَدَ (yablada) (yablada)		تَبْلَدَا (tabladā) (tabladā)	يَبْلَدَا (yabladā) (yabladā)		نَبْلَدَ (nablada) (nablada)	تَبْلَدُوا (tabladū) (tabladū)	يَبْلَدُوا (yabladū) (yabladū)
	f		تَبْلَدِي (tabladī) (tabladī)	تَبْلَدَ (tablada) (tablada)			تَبْلَدَا (tabladā) (tabladā)			تَبْلَدْنَ (tabladna) (tabladna)	يَبْلَدْنَ (yabladna) (yabladna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَبْلَدْ (ʾablad) (ʾablad)	تَبْلَدْ (tablad) (tablad)	يَبْلَدْ (yablad) (yablad)		تَبْلَدَا (tabladā) (tabladā)	يَبْلَدَا (yabladā) (yabladā)		نَبْلَدْ (nablad) (nablad)	تَبْلَدُوا (tabladū) (tabladū)	يَبْلَدُوا (yabladū) (yabladū)
	f		تَبْلَدِي (tabladī) (tabladī)	تَبْلَدْ (tablad) (tablad)			تَبْلَدَا (tabladā) (tabladā)			تَبْلَدْنَ (tabladna) (tabladna)	يَبْلَدْنَ (yabladna) (yabladna)
императив الأمر	m		اِبْلَدْ (iblad) (iblad)			اِبْلَدَا (ibladā) (ibladā)				اِبْلَدُوا (ibladū) (ibladū)
	f		اِبْلَدِي (ibladī) (ibladī)							اِبْلَدْنَ (ibladna) (ibladna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بُلِدْتُ (bulidtu) (bulidtu)	بُلِدْتَ (bulidta) (bulidta)	بُلِدَ (bulida)		بُلِدْتُمَا (bulidtumā) (bulidtumā)	بُلِدَا (bulidā) (bulidā)		بُلِدْنَا (bulidnā) (bulidnā)	بُلِدْتُمْ (bulidtum) (bulidtum)	بُلِدُوا (bulidū) (bulidū)
	f		بُلِدْتِ (bulidti) (bulidti)	بُلِدَتْ (bulidat) (bulidat)			بُلِدَتَا (bulidatā) (bulidatā)			بُلِدْتُنَّ (bulidtunna) (bulidtunna)	بُلِدْنَ (bulidna) (bulidna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُبْلَدُ (ʾubladu) (ʾubladu)	تُبْلَدُ (tubladu) (tubladu)	يُبْلَدُ (yubladu) (yubladu)		تُبْلَدَانِ (tubladāni) (tubladāni)	يُبْلَدَانِ (yubladāni) (yubladāni)		نُبْلَدُ (nubladu) (nubladu)	تُبْلَدُونَ (tubladūna) (tubladūna)	يُبْلَدُونَ (yubladūna) (yubladūna)
	f		تُبْلَدِينَ (tubladīna) (tubladīna)	تُبْلَدُ (tubladu) (tubladu)			تُبْلَدَانِ (tubladāni) (tubladāni)			تُبْلَدْنَ (tubladna) (tubladna)	يُبْلَدْنَ (yubladna) (yubladna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُبْلَدَ (ʾublada) (ʾublada)	تُبْلَدَ (tublada) (tublada)	يُبْلَدَ (yublada) (yublada)		تُبْلَدَا (tubladā) (tubladā)	يُبْلَدَا (yubladā) (yubladā)		نُبْلَدَ (nublada) (nublada)	تُبْلَدُوا (tubladū) (tubladū)	يُبْلَدُوا (yubladū) (yubladū)
	f		تُبْلَدِي (tubladī) (tubladī)	تُبْلَدَ (tublada) (tublada)			تُبْلَدَا (tubladā) (tubladā)			تُبْلَدْنَ (tubladna) (tubladna)	يُبْلَدْنَ (yubladna) (yubladna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُبْلَدْ (ʾublad) (ʾublad)	تُبْلَدْ (tublad) (tublad)	يُبْلَدْ (yublad) (yublad)		تُبْلَدَا (tubladā) (tubladā)	يُبْلَدَا (yubladā) (yubladā)		نُبْلَدْ (nublad) (nublad)	تُبْلَدُوا (tubladū) (tubladū)	يُبْلَدُوا (yubladū) (yubladū)
	f		تُبْلَدِي (tubladī) (tubladī)	تُبْلَدْ (tublad) (tublad)			تُبْلَدَا (tubladā) (tubladā)			تُبْلَدْنَ (tubladna) (tubladna)	يُبْلَدْنَ (yubladna) (yubladna)