جَرَحَ

Корен: ج ر ح*

Скулптура „Рањени Гал“.

Глаголски вид
свршени	несвршени
جَرَحَ	يَجْرَحُ

Изговор:

DIN: ğaraḥa  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. ранити
2. повредити
3. увредити
4. окривити
5. поништити, прогласити неважећим

Примери:

.جَرَحْتُ نَفْسِي بِالسِّكِّينِ وذَهَبْتُ إِلَى المُسْتَشْفَى

Повредио сам се ножем и отишао сам у болницу.

Синоними:

• أَصَابَ - ранити, повредити
• خَدَشَ - ранити, огребати, раскрварити
• خَمَشَ - огребати
• شَجَّ - направити ожиљак, расећи

Супротне речи:

• ضَمَّدَ - залечити, обавити завојем
• دَوَى - излечити, третирати

Изреке и пословице:

.أَحْيَاناً وَرَاءَ كُلِّ رَجُلٍ عَظِيمٍ جَرْحٌ أَعْظَمُ

Понекад иза великог човека стоје још веће ране.

Асоцијације:

• دَمٌ - крв
• أَلَمٌ - бол
• مَوْتٌ - смрт
• مُسْتَشْفًى - болница

Изведене речи:

• تَجْرِيحٌ - хирургија, клевета, приговор
• جَارِحٌ - онај који рањава; болан, увредљив
• جَارِحَةٌ - нож, несрећа
• جَرَّاحٌ - хирург
• جَرَاحَةٌ - хирургија, рана, операција
• جُرْحٌ - рана, повреда
• جَرِيحٌ - рањеник
• مَجْرُوحٌ - рањен, одбијен, поништен

Сродни чланци са Википедије:

جَرَحَ

Преводи

Енглески: [1] hurt ☞en Италијански: [1] ferire ☞it Немачки: [1] verletzen ☞de Шпански: [1] lastimar ☞es Француски: [1] blesser ☞fr Фински: [1] satuttaa ☞fi Грчки: [1] πληγώνω ☞el

Руски: [1] ра́нить ☞ru Португалски: [1] ferir ☞pt Македонски: [1] ранува ☞mk Српски: [1] ранити ☞sr Мађарски: Бугарски: Кинески: [1] 擊傷 ☞zh

Конјугација глагола جَرَحَ (ğaraḥa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						جَارِحٌ (jāriḥun) (ğāriḥun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَجْرُوحٌ (majrūḥun) (mağrūḥun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	جَرَحْتُ (jaraḥtu) (ğaraḥtu)	جَرَحْتَ (jaraḥta) (ğaraḥta)	جَرَحَ (ğaraḥa)		جَرَحْتُمَا (jaraḥtumā) (ğaraḥtumā)	جَرَحَا (jaraḥā) (ğaraḥā)		جَرَحْنَا (jaraḥnā) (ğaraḥnā)	جَرَحْتُمْ (jaraḥtum) (ğaraḥtum)	جَرَحُوا (jaraḥū) (ğaraḥū)
	f		جَرَحْتِ (jaraḥti) (ğaraḥti)	جَرَحَتْ (jaraḥat) (ğaraḥat)			جَرَحَتَا (jaraḥatā) (ğaraḥatā)			جَرَحْتُنَّ (jaraḥtunna) (ğaraḥtunna)	جَرَحْنَ (jaraḥna) (ğaraḥna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَجْرَحُ (ʾajraḥu) (ʾağraḥu)	تَجْرَحُ (tajraḥu) (tağraḥu)	يَجْرَحُ (yajraḥu) (yağraḥu)		تَجْرَحَانِ (tajraḥāni) (tağraḥāni)	يَجْرَحَانِ (yajraḥāni) (yağraḥāni)		نَجْرَحُ (najraḥu) (nağraḥu)	تَجْرَحُونَ (tajraḥūna) (tağraḥūna)	يَجْرَحُونَ (yajraḥūna) (yağraḥūna)
	f		تَجْرَحِينَ (tajraḥīna) (tağraḥīna)	تَجْرَحُ (tajraḥu) (tağraḥu)			تَجْرَحَانِ (tajraḥāni) (tağraḥāni)			تَجْرَحْنَ (tajraḥna) (tağraḥna)	يَجْرَحْنَ (yajraḥna) (yağraḥna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَجْرَحَ (ʾajraḥa) (ʾağraḥa)	تَجْرَحَ (tajraḥa) (tağraḥa)	يَجْرَحَ (yajraḥa) (yağraḥa)		تَجْرَحَا (tajraḥā) (tağraḥā)	يَجْرَحَا (yajraḥā) (yağraḥā)		نَجْرَحَ (najraḥa) (nağraḥa)	تَجْرَحُوا (tajraḥū) (tağraḥū)	يَجْرَحُوا (yajraḥū) (yağraḥū)
	f		تَجْرَحِي (tajraḥī) (tağraḥī)	تَجْرَحَ (tajraḥa) (tağraḥa)			تَجْرَحَا (tajraḥā) (tağraḥā)			تَجْرَحْنَ (tajraḥna) (tağraḥna)	يَجْرَحْنَ (yajraḥna) (yağraḥna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَجْرَحْ (ʾajraḥ) (ʾağraḥ)	تَجْرَحْ (tajraḥ) (tağraḥ)	يَجْرَحْ (yajraḥ) (yağraḥ)		تَجْرَحَا (tajraḥā) (tağraḥā)	يَجْرَحَا (yajraḥā) (yağraḥā)		نَجْرَحْ (najraḥ) (nağraḥ)	تَجْرَحُوا (tajraḥū) (tağraḥū)	يَجْرَحُوا (yajraḥū) (yağraḥū)
	f		تَجْرَحِي (tajraḥī) (tağraḥī)	تَجْرَحْ (tajraḥ) (tağraḥ)			تَجْرَحَا (tajraḥā) (tağraḥā)			تَجْرَحْنَ (tajraḥna) (tağraḥna)	يَجْرَحْنَ (yajraḥna) (yağraḥna)
императив الأمر	m		اِجْرَحْ (ijraḥ) (iğraḥ)			اِجْرَحَا (ijraḥā) (iğraḥā)				اِجْرَحُوا (ijraḥū) (iğraḥū)
	f		اِجْرَحِي (ijraḥī) (iğraḥī)							اِجْرَحْنَ (ijraḥna) (iğraḥna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	جُرِحْتُ (juriḥtu) (ğuriḥtu)	جُرِحْتَ (juriḥta) (ğuriḥta)	جُرِحَ (ğuriḥa)		جُرِحْتُمَا (juriḥtumā) (ğuriḥtumā)	جُرِحَا (juriḥā) (ğuriḥā)		جُرِحْنَا (juriḥnā) (ğuriḥnā)	جُرِحْتُمْ (juriḥtum) (ğuriḥtum)	جُرِحُوا (juriḥū) (ğuriḥū)
	f		جُرِحْتِ (juriḥti) (ğuriḥti)	جُرِحَتْ (juriḥat) (ğuriḥat)			جُرِحَتَا (juriḥatā) (ğuriḥatā)			جُرِحْتُنَّ (juriḥtunna) (ğuriḥtunna)	جُرِحْنَ (juriḥna) (ğuriḥna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُجْرَحُ (ʾujraḥu) (ʾuğraḥu)	تُجْرَحُ (tujraḥu) (tuğraḥu)	يُجْرَحُ (yujraḥu) (yuğraḥu)		تُجْرَحَانِ (tujraḥāni) (tuğraḥāni)	يُجْرَحَانِ (yujraḥāni) (yuğraḥāni)		نُجْرَحُ (nujraḥu) (nuğraḥu)	تُجْرَحُونَ (tujraḥūna) (tuğraḥūna)	يُجْرَحُونَ (yujraḥūna) (yuğraḥūna)
	f		تُجْرَحِينَ (tujraḥīna) (tuğraḥīna)	تُجْرَحُ (tujraḥu) (tuğraḥu)			تُجْرَحَانِ (tujraḥāni) (tuğraḥāni)			تُجْرَحْنَ (tujraḥna) (tuğraḥna)	يُجْرَحْنَ (yujraḥna) (yuğraḥna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُجْرَحَ (ʾujraḥa) (ʾuğraḥa)	تُجْرَحَ (tujraḥa) (tuğraḥa)	يُجْرَحَ (yujraḥa) (yuğraḥa)		تُجْرَحَا (tujraḥā) (tuğraḥā)	يُجْرَحَا (yujraḥā) (yuğraḥā)		نُجْرَحَ (nujraḥa) (nuğraḥa)	تُجْرَحُوا (tujraḥū) (tuğraḥū)	يُجْرَحُوا (yujraḥū) (yuğraḥū)
	f		تُجْرَحِي (tujraḥī) (tuğraḥī)	تُجْرَحَ (tujraḥa) (tuğraḥa)			تُجْرَحَا (tujraḥā) (tuğraḥā)			تُجْرَحْنَ (tujraḥna) (tuğraḥna)	يُجْرَحْنَ (yujraḥna) (yuğraḥna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُجْرَحْ (ʾujraḥ) (ʾuğraḥ)	تُجْرَحْ (tujraḥ) (tuğraḥ)	يُجْرَحْ (yujraḥ) (yuğraḥ)		تُجْرَحَا (tujraḥā) (tuğraḥā)	يُجْرَحَا (yujraḥā) (yuğraḥā)		نُجْرَحْ (nujraḥ) (nuğraḥ)	تُجْرَحُوا (tujraḥū) (tuğraḥū)	يُجْرَحُوا (yujraḥū) (yuğraḥū)
	f		تُجْرَحِي (tujraḥī) (tuğraḥī)	تُجْرَحْ (tujraḥ) (tuğraḥ)			تُجْرَحَا (tujraḥā) (tuğraḥā)			تُجْرَحْنَ (tujraḥna) (tuğraḥna)	يُجْرَحْنَ (yujraḥna) (yuğraḥna)