عَشِقَ
(преусмерено са عشق)
Изговор:
Значења:
- страствено волети(љубити)
- бити заљубљен
- заљубити се
- бити заслепљен од љубави
Примери:
- .إِنَّهُ شُعورٌ رائِعٌ عِنْدَما تَعْشَقُ
- Предиван је осећај када се заљубиш.
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
страсно волети | يَعْشَقُ | عَشِقَ | 1. |
саставити | يُعَشِّقُ | عَشَّقَ | 2. |
/ | / | / | 3. |
/ | / | / | 4. |
заљубити се у | يَتَعَشَّقُ | تَعَشَّقَ | 5. |
бити заљубљени једно у друго | يَتَعَاشَقُ | تَعَاشَقَ | 6. |
/ | / | / | 7. |
/ | / | / | 8. |
/ | / | / | 9. |
/ | / | / | 10. |
Синоними:
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .يَتَطَلَّبُ الزَّواجُ النَّاجِحُ أَنْ تَعْشَقَ مَراتٍ عَديدَةً و لَكِنْ مَعَ نَفْسِ الشَّخْصِ دائِمًا
- Успешан брак изискује да се заљубиш много пута, али увек у исту особу.
Асоцијације:
Изведене речи:
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола عَشِقَ (ʿašiqa) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
عَاشِقٌ (ʿāšiqun) (ʿāšiqun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَعْشُوقٌ (maʿšūqun) (maʿšūqun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | عَشِقْتُ (ʿašiqtu) (ʿašiqtu) |
عَشِقْتَ (ʿašiqta) (ʿašiqta) |
عَشِقَ (ʿašiqa) |
عَشِقْتُمَا (ʿašiqtumā) (ʿašiqtumā) |
عَشِقَا (ʿašiqā) (ʿašiqā) |
عَشِقْنَا (ʿašiqnā) (ʿašiqnā) |
عَشِقْتُمْ (ʿašiqtum) (ʿašiqtum) |
عَشِقُوا (ʿašiqū) (ʿašiqū) | |||
f | عَشِقْتِ (ʿašiqti) (ʿašiqti) |
عَشِقَتْ (ʿašiqat) (ʿašiqat) |
عَشِقَتَا (ʿašiqatā) (ʿašiqatā) |
عَشِقْتُنَّ (ʿašiqtunna) (ʿašiqtunna) |
عَشِقْنَ (ʿašiqna) (ʿašiqna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَعْشَقُ (ʾaʿšaqu) (ʾaʿšaqu) |
تَعْشَقُ (taʿšaqu) (taʿšaqu) |
يَعْشَقُ (yaʿšaqu) (yaʿšaqu) |
تَعْشَقَانِ (taʿšaqāni) (taʿšaqāni) |
يَعْشَقَانِ (yaʿšaqāni) (yaʿšaqāni) |
نَعْشَقُ (naʿšaqu) (naʿšaqu) |
تَعْشَقُونَ (taʿšaqūna) (taʿšaqūna) |
يَعْشَقُونَ (yaʿšaqūna) (yaʿšaqūna) | |||
f | تَعْشَقِينَ (taʿšaqīna) (taʿšaqīna) |
تَعْشَقُ (taʿšaqu) (taʿšaqu) |
تَعْشَقَانِ (taʿšaqāni) (taʿšaqāni) |
تَعْشَقْنَ (taʿšaqna) (taʿšaqna) |
يَعْشَقْنَ (yaʿšaqna) (yaʿšaqna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَعْشَقَ (ʾaʿšaqa) (ʾaʿšaqa) |
تَعْشَقَ (taʿšaqa) (taʿšaqa) |
يَعْشَقَ (yaʿšaqa) (yaʿšaqa) |
تَعْشَقَا (taʿšaqā) (taʿšaqā) |
يَعْشَقَا (yaʿšaqā) (yaʿšaqā) |
نَعْشَقَ (naʿšaqa) (naʿšaqa) |
تَعْشَقُوا (taʿšaqū) (taʿšaqū) |
يَعْشَقُوا (yaʿšaqū) (yaʿšaqū) | |||
f | تَعْشَقِي (taʿšaqī) (taʿšaqī) |
تَعْشَقَ (taʿšaqa) (taʿšaqa) |
تَعْشَقَا (taʿšaqā) (taʿšaqā) |
تَعْشَقْنَ (taʿšaqna) (taʿšaqna) |
يَعْشَقْنَ (yaʿšaqna) (yaʿšaqna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَعْشَقْ (ʾaʿšaq) (ʾaʿšaq) |
تَعْشَقْ (taʿšaq) (taʿšaq) |
يَعْشَقْ (yaʿšaq) (yaʿšaq) |
تَعْشَقَا (taʿšaqā) (taʿšaqā) |
يَعْشَقَا (yaʿšaqā) (yaʿšaqā) |
نَعْشَقْ (naʿšaq) (naʿšaq) |
تَعْشَقُوا (taʿšaqū) (taʿšaqū) |
يَعْشَقُوا (yaʿšaqū) (yaʿšaqū) | |||
f | تَعْشَقِي (taʿšaqī) (taʿšaqī) |
تَعْشَقْ (taʿšaq) (taʿšaq) |
تَعْشَقَا (taʿšaqā) (taʿšaqā) |
تَعْشَقْنَ (taʿšaqna) (taʿšaqna) |
يَعْشَقْنَ (yaʿšaqna) (yaʿšaqna) | |||||||
императив الأمر |
m | اِعْشَقْ (iʿšaq) (iʿšaq) |
اِعْشَقَا (iʿšaqā) (iʿšaqā) |
اِعْشَقُوا (iʿšaqū) (iʿšaqū) |
||||||||
f | اِعْشَقِي (iʿšaqī) (iʿšaqī) |
اِعْشَقْنَ (iʿšaqna) (iʿšaqna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | عُشِقْتُ (ʿušiqtu) (ʿušiqtu) |
عُشِقْتَ (ʿušiqta) (ʿušiqta) |
عُشِقَ (ʿušiqa) |
عُشِقْتُمَا (ʿušiqtumā) (ʿušiqtumā) |
عُشِقَا (ʿušiqā) (ʿušiqā) |
عُشِقْنَا (ʿušiqnā) (ʿušiqnā) |
عُشِقْتُمْ (ʿušiqtum) (ʿušiqtum) |
عُشِقُوا (ʿušiqū) (ʿušiqū) | |||
f | عُشِقْتِ (ʿušiqti) (ʿušiqti) |
عُشِقَتْ (ʿušiqat) (ʿušiqat) |
عُشِقَتَا (ʿušiqatā) (ʿušiqatā) |
عُشِقْتُنَّ (ʿušiqtunna) (ʿušiqtunna) |
عُشِقْنَ (ʿušiqna) (ʿušiqna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُعْشَقُ (ʾuʿšaqu) (ʾuʿšaqu) |
تُعْشَقُ (tuʿšaqu) (tuʿšaqu) |
يُعْشَقُ (yuʿšaqu) (yuʿšaqu) |
تُعْشَقَانِ (tuʿšaqāni) (tuʿšaqāni) |
يُعْشَقَانِ (yuʿšaqāni) (yuʿšaqāni) |
نُعْشَقُ (nuʿšaqu) (nuʿšaqu) |
تُعْشَقُونَ (tuʿšaqūna) (tuʿšaqūna) |
يُعْشَقُونَ (yuʿšaqūna) (yuʿšaqūna) | |||
f | تُعْشَقِينَ (tuʿšaqīna) (tuʿšaqīna) |
تُعْشَقُ (tuʿšaqu) (tuʿšaqu) |
تُعْشَقَانِ (tuʿšaqāni) (tuʿšaqāni) |
تُعْشَقْنَ (tuʿšaqna) (tuʿšaqna) |
يُعْشَقْنَ (yuʿšaqna) (yuʿšaqna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُعْشَقَ (ʾuʿšaqa) (ʾuʿšaqa) |
تُعْشَقَ (tuʿšaqa) (tuʿšaqa) |
يُعْشَقَ (yuʿšaqa) (yuʿšaqa) |
تُعْشَقَا (tuʿšaqā) (tuʿšaqā) |
يُعْشَقَا (yuʿšaqā) (yuʿšaqā) |
نُعْشَقَ (nuʿšaqa) (nuʿšaqa) |
تُعْشَقُوا (tuʿšaqū) (tuʿšaqū) |
يُعْشَقُوا (yuʿšaqū) (yuʿšaqū) | |||
f | تُعْشَقِي (tuʿšaqī) (tuʿšaqī) |
تُعْشَقَ (tuʿšaqa) (tuʿšaqa) |
تُعْشَقَا (tuʿšaqā) (tuʿšaqā) |
تُعْشَقْنَ (tuʿšaqna) (tuʿšaqna) |
يُعْشَقْنَ (yuʿšaqna) (yuʿšaqna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُعْشَقْ (ʾuʿšaq) (ʾuʿšaq) |
تُعْشَقْ (tuʿšaq) (tuʿšaq) |
يُعْشَقْ (yuʿšaq) (yuʿšaq) |
تُعْشَقَا (tuʿšaqā) (tuʿšaqā) |
يُعْشَقَا (yuʿšaqā) (yuʿšaqā) |
نُعْشَقْ (nuʿšaq) (nuʿšaq) |
تُعْشَقُوا (tuʿšaqū) (tuʿšaqū) |
يُعْشَقُوا (yuʿšaqū) (yuʿšaqū) | |||
f | تُعْشَقِي (tuʿšaqī) (tuʿšaqī) |
تُعْشَقْ (tuʿšaq) (tuʿšaq) |
تُعْشَقَا (tuʿšaqā) (tuʿšaqā) |
تُعْشَقْنَ (tuʿšaqna) (tuʿšaqna) |
يُعْشَقْنَ (yuʿšaqna) (yuʿšaqna) |