لَفَتَ

Корен: ل ف ت*

Лепа жена лако привлачи пажњу мушкараца.

Изговор:

DIN: lafata  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. занимати
2. привлачити
3. мешати
4. савити
5. управити према

Примери:

.لَا تَلْتَفِتُ لِفْتُهُ

Не обраћај пажњу на њега.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
привлачити, занимати	يَلْفِتُ	لَفَتَ	1.
окретати, савијати	يُلَفِّتُ	لَفَّتَ	2.
/	/	/	3.
скренути, привлачити (пажњу)	يُلْفِتُ	أَلْفَتَ	4.
окретати се, освртати се	يَتَلَفَّتُ	تَلَفَّتَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
окретати се, освртати се	يَلْتَفِتُ	إِلْتَفَتَ	8.
/	/	/	9.
привући (пажњу), пробудити (интерес)	يَسْتَلْفِتُ	إِسْتَلْفَتَ

Синоними:

• عَنَى - занимати
• أَهَمَّ - занимати
• سَلَّى - занимати
• جَذَبَ - привлачити
• جَلَبَ - привлачити

Супротне речи:

• تَجَاهَلَ - игнорисати
• تَغَافَلَ - игнорисати
• أَنْكَرَ - игнорисати

Изреке и пословице:

.كُلُّ يَوْمُ غَير وَكُلُّ يَوْمُ يَجْلَبُ عَجَبَةً جَدِيدَةً. يَجِبُ فَقَطْ أَنْ نَلْفِتَ إِلَى هَذِهِ المُعَجِزَةِ

Сваки дан је другачији и сваки дан носи ново чудо. Само треба обратити пажњу на то чудо.

Асоцијације:

• إِحْتِرَامٌ - пажња, поштовање
• جَاذِبِيَّةٌ - привлачност

Изведене речи:

• إِلْتِفَاتٌ - окретање, нагињање, усмеравање, пажња, обзир, брига
• إِلْتِفَاتَةٌ - окрет, поглед
• لَفَتٌ - леворук, повијеност
• لَفْتَةٌ - окрет, поглед, гест
• مُلْفِتٌ - упадљив, привлачан

Сродни чланци са Википедије:

لَفَتَ

Преводи

Енглески: [1] attract ☞en Италијански: [1] attrarre ☞it Немачки: [1] anziehen ☞de Шпански: [1] atraer ☞es Француски: [1] attirer ☞fr Фински: [1] vetää puoleensa ☞fi Грчки: [1] προσέλκυση ☞el

Руски: [1] привлекать ☞ru Португалски: [1] atrair ☞pt Македонски: [1] привлекување ☞mk Српски: [1] привлачити ☞sr Мађарски: [1] vonz ☞hu Бугарски: [1] привличане ☞bg Кинески: [1] 吸引 ☞zh

Конјугација глагола لَفَتَ (lafata) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						لَافِتٌ (lāfitun) (lāfitun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَلْفُوتٌ (malfūtun) (malfūtun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	لَفَتْتُ (lafattu) (lafattu)	لَفَتْتَ (lafatta) (lafatta)	لَفَتَ (lafata)		لَفَتْتُمَا (lafattumā) (lafattumā)	لَفَتَا (lafatā) (lafatā)		لَفَتْنَا (lafatnā) (lafatnā)	لَفَتْتُمْ (lafattum) (lafattum)	لَفَتُوا (lafatū) (lafatū)
	f		لَفَتْتِ (lafatti) (lafatti)	لَفَتَتْ (lafatat) (lafatat)			لَفَتَتَا (lafatatā) (lafatatā)			لَفَتْتُنَّ (lafattunna) (lafattunna)	لَفَتْنَ (lafatna) (lafatna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَلْفِتُ (ʾalfitu) (ʾalfitu)	تَلْفِتُ (talfitu) (talfitu)	يَلْفِتُ (yalfitu) (yalfitu)		تَلْفِتَانِ (talfitāni) (talfitāni)	يَلْفِتَانِ (yalfitāni) (yalfitāni)		نَلْفِتُ (nalfitu) (nalfitu)	تَلْفِتُونَ (talfitūna) (talfitūna)	يَلْفِتُونَ (yalfitūna) (yalfitūna)
	f		تَلْفِتِينَ (talfitīna) (talfitīna)	تَلْفِتُ (talfitu) (talfitu)			تَلْفِتَانِ (talfitāni) (talfitāni)			تَلْفِتْنَ (talfitna) (talfitna)	يَلْفِتْنَ (yalfitna) (yalfitna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَلْفِتَ (ʾalfita) (ʾalfita)	تَلْفِتَ (talfita) (talfita)	يَلْفِتَ (yalfita) (yalfita)		تَلْفِتَا (talfitā) (talfitā)	يَلْفِتَا (yalfitā) (yalfitā)		نَلْفِتَ (nalfita) (nalfita)	تَلْفِتُوا (talfitū) (talfitū)	يَلْفِتُوا (yalfitū) (yalfitū)
	f		تَلْفِتِي (talfitī) (talfitī)	تَلْفِتَ (talfita) (talfita)			تَلْفِتَا (talfitā) (talfitā)			تَلْفِتْنَ (talfitna) (talfitna)	يَلْفِتْنَ (yalfitna) (yalfitna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَلْفِتْ (ʾalfit) (ʾalfit)	تَلْفِتْ (talfit) (talfit)	يَلْفِتْ (yalfit) (yalfit)		تَلْفِتَا (talfitā) (talfitā)	يَلْفِتَا (yalfitā) (yalfitā)		نَلْفِتْ (nalfit) (nalfit)	تَلْفِتُوا (talfitū) (talfitū)	يَلْفِتُوا (yalfitū) (yalfitū)
	f		تَلْفِتِي (talfitī) (talfitī)	تَلْفِتْ (talfit) (talfit)			تَلْفِتَا (talfitā) (talfitā)			تَلْفِتْنَ (talfitna) (talfitna)	يَلْفِتْنَ (yalfitna) (yalfitna)
императив الأمر	m		اِلْفِتْ (ilfit) (ilfit)			اِلْفِتَا (ilfitā) (ilfitā)				اِلْفِتُوا (ilfitū) (ilfitū)
	f		اِلْفِتِي (ilfitī) (ilfitī)							اِلْفِتْنَ (ilfitna) (ilfitna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	لُفِتْتُ (lufittu) (lufittu)	لُفِتْتَ (lufitta) (lufitta)	لُفِتَ (lufita)		لُفِتْتُمَا (lufittumā) (lufittumā)	لُفِتَا (lufitā) (lufitā)		لُفِتْنَا (lufitnā) (lufitnā)	لُفِتْتُمْ (lufittum) (lufittum)	لُفِتُوا (lufitū) (lufitū)
	f		لُفِتْتِ (lufitti) (lufitti)	لُفِتَتْ (lufitat) (lufitat)			لُفِتَتَا (lufitatā) (lufitatā)			لُفِتْتُنَّ (lufittunna) (lufittunna)	لُفِتْنَ (lufitna) (lufitna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُلْفَتُ (ʾulfatu) (ʾulfatu)	تُلْفَتُ (tulfatu) (tulfatu)	يُلْفَتُ (yulfatu) (yulfatu)		تُلْفَتَانِ (tulfatāni) (tulfatāni)	يُلْفَتَانِ (yulfatāni) (yulfatāni)		نُلْفَتُ (nulfatu) (nulfatu)	تُلْفَتُونَ (tulfatūna) (tulfatūna)	يُلْفَتُونَ (yulfatūna) (yulfatūna)
	f		تُلْفَتِينَ (tulfatīna) (tulfatīna)	تُلْفَتُ (tulfatu) (tulfatu)			تُلْفَتَانِ (tulfatāni) (tulfatāni)			تُلْفَتْنَ (tulfatna) (tulfatna)	يُلْفَتْنَ (yulfatna) (yulfatna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُلْفَتَ (ʾulfata) (ʾulfata)	تُلْفَتَ (tulfata) (tulfata)	يُلْفَتَ (yulfata) (yulfata)		تُلْفَتَا (tulfatā) (tulfatā)	يُلْفَتَا (yulfatā) (yulfatā)		نُلْفَتَ (nulfata) (nulfata)	تُلْفَتُوا (tulfatū) (tulfatū)	يُلْفَتُوا (yulfatū) (yulfatū)
	f		تُلْفَتِي (tulfatī) (tulfatī)	تُلْفَتَ (tulfata) (tulfata)			تُلْفَتَا (tulfatā) (tulfatā)			تُلْفَتْنَ (tulfatna) (tulfatna)	يُلْفَتْنَ (yulfatna) (yulfatna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُلْفَتْ (ʾulfat) (ʾulfat)	تُلْفَتْ (tulfat) (tulfat)	يُلْفَتْ (yulfat) (yulfat)		تُلْفَتَا (tulfatā) (tulfatā)	يُلْفَتَا (yulfatā) (yulfatā)		نُلْفَتْ (nulfat) (nulfat)	تُلْفَتُوا (tulfatū) (tulfatū)	يُلْفَتُوا (yulfatū) (yulfatū)
	f		تُلْفَتِي (tulfatī) (tulfatī)	تُلْفَتْ (tulfat) (tulfat)			تُلْفَتَا (tulfatā) (tulfatā)			تُلْفَتْنَ (tulfatna) (tulfatna)	يُلْفَتْنَ (yulfatna) (yulfatna)