strȁžnji

Категорије: ткач. кол. риб.


Облици:

  1. -a, stražnji, -e [1]

Значења:

  1. Ekonomsko dvorište. [1]
  2. Zadnji kraj čuna. [1]
  3. Zadnji deo čamca. [1]
  4. Soba okrenuta prema dvorištu. [1]
  5. Druga motika pluga parača. [2] Надаљ[1]
  6. Ograda na zadnjoj strani kola. [1]
  7. Zadnji valjak na koji se namotava osnova. Јасеново[1]
  8. Poprečni deo ama koji se nalazi konju napred na leđima, leđnjak. [3] Бегеч[1]
  9. Spoljni zid nasuprot prednjem, okrenut prema komšijskom dvorištu. Суботица[1]
  10. Srednji nosač patosa kola. [1]
  11. Isto. Вршац[1]
  12. Zadnji deo kuće. Суботица[1]
  13. Donji zadnji deo kola. Вршац[1]
  14. Štap na zadnjem, užem delu vrške odnosno bubnja. [1]
  15. Zadnji, uži deo vrške. [1]
  16. Manji otvor na vrški. [1]

Примери:

  1. Malo jare uspelo je da se uspravi na stražnje noge. [4] [5] Ченеј Суботица Равно Село Каћ Ђала Нови Кнежевац Ново Милошево Башаид Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  2. Dvȃ tòčka strȁžnja [na fijakeru] su bíla vȅća, tȗ je bílo snȉže kȁo, a prȅdnji su bíli vȉšlji. Ченеј [1]
  3. U tom momȅntu kad je bȉjo rànjen, njègov òtac Péra dȍtrčo je kod mène da me pȋta dȁ l će prežíviti, pošto níje rȁnjen u plȕćama već u strȁžnji délovi. [6] Итебеј [1]
  4. Svaka kuća, osim placa [...] imala je deo koji je služio kao dvorište (prednja i stražnja avlija) i baštu. Кула [1]
  5. Gore ti je [na čunu] kapa, prednja kapa i stražnja kapa. [7] Сремски Карловци [1]
  6. Kod nas samo je krma napred i stražnja krma i prednja krma. Stražnja je krma šira, a prednja je krma uža. [7] Бачко Градиште [1]
  7. Za sve to vreme đuvegija je u „stražnjoj" sobi i spreman čeka da ga kum pozove ( — Čr Ja H Pt Le Ša Čo Go Blj Sd; Su P Si St Sb Tu La BG Ču De Dp G Bđ Čj Žb To K Ru BP NS; Đ BA Sn Ki NM SC Bš It Me Ž Pe Sa) [TKPV; LŠ; TISS 24]. [8] [1]
  8. U strȁžnjoj sȍbi smo žívili. Бешка [1]
  9. Šarage [na seoskim kolima] su „prednje" i „stražnje": prednje se „kopčama" pričvršćuju za lotre, a zadnje, koje su duže i šire, lancima. [9] Стапар [1]
  10. Ispod lese, baš na sredini, nalazi se tzv. stražnji jarmac, od gvožđa je, da se lesa odnosno daske ne poviju. [3] [9] Стапар Сомбор Деспотово [1]
  11. Ima [vrška] krilni kolac, ima stražnji kolac. [7] Падеј Ђурђево [1]
  12. Ima stražnji trup i prednji trup [vrška], prednja usta, a ima usta natrag. [7] Падеј [1]
  13. To je prednji šlup i stražnji šlup. [7] Сремски Карловци [1]


Синоними:

  1. zadnji [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. 3,0 3,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 145.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 162.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  8. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 54.
  9. 9,0 9,1 Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора.” је дефинисано више пута с различитим садржајем

Напомене

уреди