јелен

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив јелен јелени
Генитив јелена јелена
Датив јелену јеленима
Акузатив јелена јелене
Вокатив јелене јелени
Инструментал јеленом јеленима
Локатив јелену јеленима


Именица

јелен, м

 
Јелен

Категорије: зоол.прен.


Облици:

[1.1.] је̏лен Избиште, јѐлен [1]
[1.1.] јѐлен [1]

Слогови: је-лен,  мн. је-ле-ни


Значења:

[1.] Двопапкар Cervus elaphus. [1]
[1.1.]
[2.] Момак, младић. [1]

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Синоними:

[2.1.] клоцалица [1]


Примери:

[1.1.] Срне, не јелени већ срне. Дероње [1]
[1.2.] На култ јелена код Срба у Војводини указује маска јелена коју носе младићи о божићним празницима у неким српским и румунским селима у Банату, позната под називом „клоцалица”, „шербуљ”, „јелен”, „хала” , „цурка“. [2] [1]
[2.1.] П[а] онда зови све сватове редом: / Све јелене, момке нежењене, / Све јунаке, Јовине ортаке. [3] Кумане [1]

Изрази:

[2.2.] Увече јелени, за јтра медведи („момци који увече банче и опијају се а ујутру мамурају и спавају“). [1]

Асоцијације:

[1.1.] кошута, трака, срна, срндаћ
[4.1.] јелек
[5.1.] година, Јарило, рог

Изведене речи:

[1.1.]



Преводи

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Дивљач и ловство Паноније. 1989, 156 стр, стр. 108.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 137.

Сродни чланци са Википедије:

[1] јелен