هَدَفَ
Изговор:
Значења:
- ући
- доћи
- свратити код
- прићи
- приближити се
- упутити се
- тежити
- стремити за
- гађати
- циљати
Примери:
- .هُوَ هَدَفَ الخَمْسِينَ
- Приближио се педесетим годинама.
Синоними:
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
ући, доћи | يَهْدُفُ | هَدَفَ | 1. |
/ | / | / | 2. |
/ | / | / | 3. |
устати, усправити се | يُهْدِفُ | أَهْدَفَ | 4. |
шепурити се, кочоперити се | يَتَهَدَّفُ | تَهَدَّفَ | 5. |
/ | / | / | 6. |
/ | / | / | 7. |
/ | / | / | 8. |
/ | / | / | 9. |
устати, усправити се | يَسْتَهْدِفُ | إِسْتَهْدَفَ | 10. |
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .لا تَهْدُفُ لِتَحْقِيقِ النَّجَاحِ، لِأَنَّكَ لَنْ تَفُوتُهُ؛ فَقَطْ إِفْعَلْ مَا تُحِبُّ وَمَاتَثِقُّ فِيه وَسَيَأَتِي النَّجَاحُ بِشَكْلٍ طَبِيعِيٍّ
- Немој циљати на успех, јер ћеш га промашити; само ради оно што волиш и у шта верујеш и успех ће сам доћи. - Дејвид Фрост
Асоцијације:
Изведене речи:
- إِسْتِهْدَافٌ - пријемљивост, сусцептибилитет
- مُسْتَهْدِفٌ - широк, испупчен, одигнут, истурен
- هَادِفٌ - неочекивани гост, странац
- هَدَّافٌ - добар стрелац, голгетер
- هُدَافَةٌ - крупноћа, корпулентност
- هَدَفٌ - циљ, мета, нишан, ватра, гол, намера, сврха
- هِدْفٌ - крупан, дуговрат
- هَدَفَانٌ - циљ, нишан, мета
- هَدَفَةٌ - визир
- هِدْفَةٌ - скупина, група
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола هَدَفَ (hadafa) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
هَادِفٌ (hādifun) (hādifun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَهْدُوفٌ (mahdūfun) (mahdūfun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | هَدَفْتُ (hadaftu) (hadaftu) |
هَدَفْتَ (hadafta) (hadafta) |
هَدَفَ (hadafa) |
هَدَفْتُمَا (hadaftumā) (hadaftumā) |
هَدَفَا (hadafā) (hadafā) |
هَدَفْنَا (hadafnā) (hadafnā) |
هَدَفْتُمْ (hadaftum) (hadaftum) |
هَدَفُوا (hadafū) (hadafū) | |||
f | هَدَفْتِ (hadafti) (hadafti) |
هَدَفَتْ (hadafat) (hadafat) |
هَدَفَتَا (hadafatā) (hadafatā) |
هَدَفْتُنَّ (hadaftunna) (hadaftunna) |
هَدَفْنَ (hadafna) (hadafna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَهْدُفُ (ʾahdufu) (ʾahdufu) |
تَهْدُفُ (tahdufu) (tahdufu) |
يَهْدُفُ (yahdufu) (yahdufu) |
تَهْدُفَانِ (tahdufāni) (tahdufāni) |
يَهْدُفَانِ (yahdufāni) (yahdufāni) |
نَهْدُفُ (nahdufu) (nahdufu) |
تَهْدُفُونَ (tahdufūna) (tahdufūna) |
يَهْدُفُونَ (yahdufūna) (yahdufūna) | |||
f | تَهْدُفِينَ (tahdufīna) (tahdufīna) |
تَهْدُفُ (tahdufu) (tahdufu) |
تَهْدُفَانِ (tahdufāni) (tahdufāni) |
تَهْدُفْنَ (tahdufna) (tahdufna) |
يَهْدُفْنَ (yahdufna) (yahdufna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَهْدُفَ (ʾahdufa) (ʾahdufa) |
تَهْدُفَ (tahdufa) (tahdufa) |
يَهْدُفَ (yahdufa) (yahdufa) |
تَهْدُفَا (tahdufā) (tahdufā) |
يَهْدُفَا (yahdufā) (yahdufā) |
نَهْدُفَ (nahdufa) (nahdufa) |
تَهْدُفُوا (tahdufū) (tahdufū) |
يَهْدُفُوا (yahdufū) (yahdufū) | |||
f | تَهْدُفِي (tahdufī) (tahdufī) |
تَهْدُفَ (tahdufa) (tahdufa) |
تَهْدُفَا (tahdufā) (tahdufā) |
تَهْدُفْنَ (tahdufna) (tahdufna) |
يَهْدُفْنَ (yahdufna) (yahdufna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَهْدُفْ (ʾahduf) (ʾahduf) |
تَهْدُفْ (tahduf) (tahduf) |
يَهْدُفْ (yahduf) (yahduf) |
تَهْدُفَا (tahdufā) (tahdufā) |
يَهْدُفَا (yahdufā) (yahdufā) |
نَهْدُفْ (nahduf) (nahduf) |
تَهْدُفُوا (tahdufū) (tahdufū) |
يَهْدُفُوا (yahdufū) (yahdufū) | |||
f | تَهْدُفِي (tahdufī) (tahdufī) |
تَهْدُفْ (tahduf) (tahduf) |
تَهْدُفَا (tahdufā) (tahdufā) |
تَهْدُفْنَ (tahdufna) (tahdufna) |
يَهْدُفْنَ (yahdufna) (yahdufna) | |||||||
императив الأمر |
m | اُهْدُفْ (uhduf) (uhduf) |
اُهْدُفَا (uhdufā) (uhdufā) |
اُهْدُفُوا (uhdufū) (uhdufū) |
||||||||
f | اُهْدُفِي (uhdufī) (uhdufī) |
اُهْدُفْنَ (uhdufna) (uhdufna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | هُدِفْتُ (hudiftu) (hudiftu) |
هُدِفْتَ (hudifta) (hudifta) |
هُدِفَ (hudifa) |
هُدِفْتُمَا (hudiftumā) (hudiftumā) |
هُدِفَا (hudifā) (hudifā) |
هُدِفْنَا (hudifnā) (hudifnā) |
هُدِفْتُمْ (hudiftum) (hudiftum) |
هُدِفُوا (hudifū) (hudifū) | |||
f | هُدِفْتِ (hudifti) (hudifti) |
هُدِفَتْ (hudifat) (hudifat) |
هُدِفَتَا (hudifatā) (hudifatā) |
هُدِفْتُنَّ (hudiftunna) (hudiftunna) |
هُدِفْنَ (hudifna) (hudifna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُهْدَفُ (ʾuhdafu) (ʾuhdafu) |
تُهْدَفُ (tuhdafu) (tuhdafu) |
يُهْدَفُ (yuhdafu) (yuhdafu) |
تُهْدَفَانِ (tuhdafāni) (tuhdafāni) |
يُهْدَفَانِ (yuhdafāni) (yuhdafāni) |
نُهْدَفُ (nuhdafu) (nuhdafu) |
تُهْدَفُونَ (tuhdafūna) (tuhdafūna) |
يُهْدَفُونَ (yuhdafūna) (yuhdafūna) | |||
f | تُهْدَفِينَ (tuhdafīna) (tuhdafīna) |
تُهْدَفُ (tuhdafu) (tuhdafu) |
تُهْدَفَانِ (tuhdafāni) (tuhdafāni) |
تُهْدَفْنَ (tuhdafna) (tuhdafna) |
يُهْدَفْنَ (yuhdafna) (yuhdafna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُهْدَفَ (ʾuhdafa) (ʾuhdafa) |
تُهْدَفَ (tuhdafa) (tuhdafa) |
يُهْدَفَ (yuhdafa) (yuhdafa) |
تُهْدَفَا (tuhdafā) (tuhdafā) |
يُهْدَفَا (yuhdafā) (yuhdafā) |
نُهْدَفَ (nuhdafa) (nuhdafa) |
تُهْدَفُوا (tuhdafū) (tuhdafū) |
يُهْدَفُوا (yuhdafū) (yuhdafū) | |||
f | تُهْدَفِي (tuhdafī) (tuhdafī) |
تُهْدَفَ (tuhdafa) (tuhdafa) |
تُهْدَفَا (tuhdafā) (tuhdafā) |
تُهْدَفْنَ (tuhdafna) (tuhdafna) |
يُهْدَفْنَ (yuhdafna) (yuhdafna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُهْدَفْ (ʾuhdaf) (ʾuhdaf) |
تُهْدَفْ (tuhdaf) (tuhdaf) |
يُهْدَفْ (yuhdaf) (yuhdaf) |
تُهْدَفَا (tuhdafā) (tuhdafā) |
يُهْدَفَا (yuhdafā) (yuhdafā) |
نُهْدَفْ (nuhdaf) (nuhdaf) |
تُهْدَفُوا (tuhdafū) (tuhdafū) |
يُهْدَفُوا (yuhdafū) (yuhdafū) | |||
f | تُهْدَفِي (tuhdafī) (tuhdafī) |
تُهْدَفْ (tuhdaf) (tuhdaf) |
تُهْدَفَا (tuhdafā) (tuhdafā) |
تُهْدَفْنَ (tuhdafna) (tuhdafna) |
يُهْدَفْنَ (yuhdafna) (yuhdafna) |