igla

Srpski

Padež Jednina Množina
Nominativ igla igle
Genitiv igle igla / igala / igli
Dativ igli iglama
Akuzativ iglu igle
Vokativ iglo igle
Instrumental iglom iglama
Lokativ igli iglama


Imenica

igla, ž

 
Igla

Kategorije: rib.ob.


Oblici:

  1. ígla, ȉgla, ìgla [1]
  2. ìgla Đurđevo [1]
  3. ìgla [1]
  4. ìgla [1]
  5. ìgla Subotica, Itebej [2] [1]

Slogovi: i-gla,  mn. i-gle


Značenja:

[1.] Igla je šiveći alat. Može biti igla za ručno šivenje ili deo mašine za šivenje.
[2.] Metalna šipčica s oštrim vrhom za pletenje. [1]
[3.] Metalna šipka s ušicama za prošivanje trske na krovu. [1]

Poreklo:

[1.1.] iz praslavenskog:

Primeri:

[1.1.] I ȍnda smo vȅć ùčili òne bódove, kȁko trȅba štèpački ìglōm, kȁko fȋrcati. [3] [4] [5] Bačko Petrovo Selo, Sremska Mitrovica, Subotica, Gospođinci, Đurđevo, Begeč, Kovilj, Deska [1]
[1.2.] A ìglōm se šȉje. Martonoš [1]
[1.3.] Tȏ je nȅko ȍpet od rodbíne koji nȍsi tu legȉju, tórbu nȅku, i za tórbu ȉma kȕdelan kónac dȕgačak, tȗ je ígla i tȗ je zakȁčena za tórbu. Izbište [1]
[1.4.] Ȉgla — tȏ su zadenȉli za šešȉr. [6] Izbište, Melenci [1]
[1.5.] Ȕzmeš tȏ, tu ȉglu šѝvećku i uvúčeš kónac kùdēljni. Đala [1]
[1.6.] U upotrebi su još i veće saračke igle. [7] Sremska Mitrovica, Ruma [1]
[1.7.] igla, drvena igla koja se radi najradije od zove [ShLR]. Bosut, Sremski Karlovci, Bezdan, Apatin, Srbobran, Bačka Palanka, Begeč, Padej, Elemir [1]
[1.8.] Ȍnda je bȉo pȍsle jѐdno gvòzdeno, zvȃna ѝgla. Dóle je tȏ bílo pljȍsnato i tȁnko, a rȕpa je bíla sȉgӯrno tàko dѐ bela kao òvo jel tȏ je bílo plѐteno od rògoza s kòjōm se vezívalo. [8] Bačko Gradište, Šatrinci, Subotica, Martonoš, Sombor, Sivac, Melenci, Aradac Jaša Tomić [1]

Izrazi:

[1.9.] ˜ zaiglom ("vrsta veza"; "Kuvarice i drugi delovi kuhinjskih garnitura rađeni su vezom „igla za iglom” po pismu — ispisanoj šemi"). [1]

Asocijacije:

[1.1.] šivenje, vezenje, vez, kurac, kurčina, sevanje, sarač
šiti, šuknuti, sevati, bosti

Izvedene reči:

[1.1.] igličast



Prevodi

Reference

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  3. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 77, 104.
  4. Svetlana Malin-Đuragić, Ćurčijski zanat u Kovilju (rukopis).
  5. Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 54.
  6. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 78.
  7. Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 153.
  8. Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.

Srodni članci sa Vikipedije:

[1] igla