Викиречник

громила

громила

Језици (1)
Референце
Страна категорија

Српски

громила (српски, lat. gromila)

Падеж Једнина Множина
Номинатив громила громиле
Генитив громиле громила
Датив громили громилама
Акузатив громилу громиле
Вокатив громило громиле
Инструментал громилом громилама
Локатив громили громилама


Именица

громила, ж

 
Громила

Облици:

[1.1.] гро̏мила Темишвар [1], гро̀мила [2]
[2.1.] гро̀мила [2]

Слогови: гро-ми-ла,  мн. гро-ми-ле


Значења:

[1.] Громила је тип гробне хумке – могиле, сачињена од гомиле камења, најчешће кружног облика.
[2.] Јединствена, збијена маса. [2]

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Синоними:

[1.1.] могила, хумка, курган, гомила, мађилка [2]
[2.1.] гомила [2]


Примери:

[1.1.] Српске громиле је монографија београдског археолога проф. др. Ђорђа Јанковића, објављена 1998. године.
[1.2.] Ка̀ме̄њи сто̀ју на гро̀милу. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Српска Црња, Моровић, Вишњићево, Суботица, Мартонош, Мол, Сивац, Каћ, Ђала, Српски Крстур, Банатско Аранђелово, Нови Кнежевац, Санад, Мокрин, Падеј, Кикинда, Ново Милошево, Башаид, Нови Бечеј, Кумане, Меленци, Елемир, Деска, Сенпетер, Ченеј [2]
[2.1.] Ба́ци та̑ј куку̀руз та̏мо на гро̀милу. Пачир [2]
[2.2.] А прид о̀вај сне̑г ко̀ко̄шке у̀шле у ко̀шару па се ску̏пиле у гро̀милу. [9] Мартонош [2]
[2.3.] Кад је вру́ћа про́ја, онда у гро̀милу сто̀ји, а кад се о̀ла̄ди, о̀на са́ме мр̏ве. [10] Нови Бечеј [2]
[2.4.] Ко̑ вас је и ску̏пио на гро̀мили, бо̑г вас де̏чији, да се ханцу̀рате и да пра̏вите не̏ред; а̏јд ку̏ћи сви̏. Јаша Томић [2]
[2.5.] О̑н осра̀моћен, сиро̀ма, дошо је на̏траг у гро̀милу. [8] Ченеј, Ново Милошево, Шурјан, Бока, Неузина [2]


Асоцијације:

[1.1.] [[]]

Изведене речи:

[1.1.] [[]]



Преводи

Референце

  1. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 399.
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 173, 174, 178, 399.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 298, 301, 359, 535, 536.
  5. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141, 214.
  6. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 335.
  7. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 159.
  8. ↑ 8,0 8,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 216.
  10. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 132.

Сродни чланци са Википедије:

[1] громила
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=громила&oldid=713435”