جَلَبَ

Корен: ج ل ب*

Амајлија за привлачење среће.

Изговор:

DIN: ğalaba  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. привући
2. теглити
3. прибавити
4. донети
5. увозити
6. проузроковати
7. придобити
8. галамити

Примери:

.جَلَبَ مَحْمود كُرّسِيَ لِيَجْل؛ِسَ عليْهِ

Махмуд је привукао столицу да би сео на њу.

Синоними:

• جَذَبَ - привлачити
• لَفَتَ - привлачити

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
(при)вући	يَجْلِبُ	جَلَبَ	1.
сакупити се	يُجَلِّبُ	جَلَّبَ	2.
/	/	/	3.
сакупити се	يُجْلِبُ	أَجْلَبَ	4.
изазвати метеж	يَتَجَلَّبُ	تَجَلَّبَ	5.
/	/	/	6.
бити донесен	يَنْجَلِبُ	إِنْجَلَبَ	7.
вући, теглити, прибављати	يَجْتَلِبُ	إِجْتَلَبَ	8.
/	/	/	9.
замолити да донесе	يَسْتَجْلِبُ	إِسْتَجْلَبَ	10.

Супротне речи:

• دَفَعَ - одгурнути

Изреке и пословице:

.لا يَجْلِبُنا أي شَئياً مِثلَ الرَفْضِ

Ништа нас не привлачи као одбијање.

Асоцијације:

• نِساء - жене
• عِشْقٌ - жудња

Изведене речи:

• جالِبٌ - увозник
• جَلْبٌ - увожење

Сродни чланци са Википедије:

جَلَبَ

Преводи

Енглески: Италијански: Немачки: Шпански: Француски: Фински: Грчки:

Руски: Португалски: Македонски: Српски: Мађарски: Бугарски: Кинески:

Конјугација глагола جَلَبَ (ğalaba) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						جَالِبٌ (jālibun) (ğālibun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَجْلُوبٌ (majlūbun) (mağlūbun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	جَلَبْتُ (jalabtu) (ğalabtu)	جَلَبْتَ (jalabta) (ğalabta)	جَلَبَ (ğalaba)		جَلَبْتُمَا (jalabtumā) (ğalabtumā)	جَلَبَا (jalabā) (ğalabā)		جَلَبْنَا (jalabnā) (ğalabnā)	جَلَبْتُمْ (jalabtum) (ğalabtum)	جَلَبُوا (jalabū) (ğalabū)
	f		جَلَبْتِ (jalabti) (ğalabti)	جَلَبَتْ (jalabat) (ğalabat)			جَلَبَتَا (jalabatā) (ğalabatā)			جَلَبْتُنَّ (jalabtunna) (ğalabtunna)	جَلَبْنَ (jalabna) (ğalabna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَجْلِبُ (ʾajlibu) (ʾağlibu)	تَجْلِبُ (tajlibu) (tağlibu)	يَجْلِبُ (yajlibu) (yağlibu)		تَجْلِبَانِ (tajlibāni) (tağlibāni)	يَجْلِبَانِ (yajlibāni) (yağlibāni)		نَجْلِبُ (najlibu) (nağlibu)	تَجْلِبُونَ (tajlibūna) (tağlibūna)	يَجْلِبُونَ (yajlibūna) (yağlibūna)
	f		تَجْلِبِينَ (tajlibīna) (tağlibīna)	تَجْلِبُ (tajlibu) (tağlibu)			تَجْلِبَانِ (tajlibāni) (tağlibāni)			تَجْلِبْنَ (tajlibna) (tağlibna)	يَجْلِبْنَ (yajlibna) (yağlibna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَجْلِبَ (ʾajliba) (ʾağliba)	تَجْلِبَ (tajliba) (tağliba)	يَجْلِبَ (yajliba) (yağliba)		تَجْلِبَا (tajlibā) (tağlibā)	يَجْلِبَا (yajlibā) (yağlibā)		نَجْلِبَ (najliba) (nağliba)	تَجْلِبُوا (tajlibū) (tağlibū)	يَجْلِبُوا (yajlibū) (yağlibū)
	f		تَجْلِبِي (tajlibī) (tağlibī)	تَجْلِبَ (tajliba) (tağliba)			تَجْلِبَا (tajlibā) (tağlibā)			تَجْلِبْنَ (tajlibna) (tağlibna)	يَجْلِبْنَ (yajlibna) (yağlibna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَجْلِبْ (ʾajlib) (ʾağlib)	تَجْلِبْ (tajlib) (tağlib)	يَجْلِبْ (yajlib) (yağlib)		تَجْلِبَا (tajlibā) (tağlibā)	يَجْلِبَا (yajlibā) (yağlibā)		نَجْلِبْ (najlib) (nağlib)	تَجْلِبُوا (tajlibū) (tağlibū)	يَجْلِبُوا (yajlibū) (yağlibū)
	f		تَجْلِبِي (tajlibī) (tağlibī)	تَجْلِبْ (tajlib) (tağlib)			تَجْلِبَا (tajlibā) (tağlibā)			تَجْلِبْنَ (tajlibna) (tağlibna)	يَجْلِبْنَ (yajlibna) (yağlibna)
императив الأمر	m		اِجْلِبْ (ijlib) (iğlib)			اِجْلِبَا (ijlibā) (iğlibā)				اِجْلِبُوا (ijlibū) (iğlibū)
	f		اِجْلِبِي (ijlibī) (iğlibī)							اِجْلِبْنَ (ijlibna) (iğlibna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	جُلِبْتُ (julibtu) (ğulibtu)	جُلِبْتَ (julibta) (ğulibta)	جُلِبَ (ğuliba)		جُلِبْتُمَا (julibtumā) (ğulibtumā)	جُلِبَا (julibā) (ğulibā)		جُلِبْنَا (julibnā) (ğulibnā)	جُلِبْتُمْ (julibtum) (ğulibtum)	جُلِبُوا (julibū) (ğulibū)
	f		جُلِبْتِ (julibti) (ğulibti)	جُلِبَتْ (julibat) (ğulibat)			جُلِبَتَا (julibatā) (ğulibatā)			جُلِبْتُنَّ (julibtunna) (ğulibtunna)	جُلِبْنَ (julibna) (ğulibna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُجْلَبُ (ʾujlabu) (ʾuğlabu)	تُجْلَبُ (tujlabu) (tuğlabu)	يُجْلَبُ (yujlabu) (yuğlabu)		تُجْلَبَانِ (tujlabāni) (tuğlabāni)	يُجْلَبَانِ (yujlabāni) (yuğlabāni)		نُجْلَبُ (nujlabu) (nuğlabu)	تُجْلَبُونَ (tujlabūna) (tuğlabūna)	يُجْلَبُونَ (yujlabūna) (yuğlabūna)
	f		تُجْلَبِينَ (tujlabīna) (tuğlabīna)	تُجْلَبُ (tujlabu) (tuğlabu)			تُجْلَبَانِ (tujlabāni) (tuğlabāni)			تُجْلَبْنَ (tujlabna) (tuğlabna)	يُجْلَبْنَ (yujlabna) (yuğlabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُجْلَبَ (ʾujlaba) (ʾuğlaba)	تُجْلَبَ (tujlaba) (tuğlaba)	يُجْلَبَ (yujlaba) (yuğlaba)		تُجْلَبَا (tujlabā) (tuğlabā)	يُجْلَبَا (yujlabā) (yuğlabā)		نُجْلَبَ (nujlaba) (nuğlaba)	تُجْلَبُوا (tujlabū) (tuğlabū)	يُجْلَبُوا (yujlabū) (yuğlabū)
	f		تُجْلَبِي (tujlabī) (tuğlabī)	تُجْلَبَ (tujlaba) (tuğlaba)			تُجْلَبَا (tujlabā) (tuğlabā)			تُجْلَبْنَ (tujlabna) (tuğlabna)	يُجْلَبْنَ (yujlabna) (yuğlabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُجْلَبْ (ʾujlab) (ʾuğlab)	تُجْلَبْ (tujlab) (tuğlab)	يُجْلَبْ (yujlab) (yuğlab)		تُجْلَبَا (tujlabā) (tuğlabā)	يُجْلَبَا (yujlabā) (yuğlabā)		نُجْلَبْ (nujlab) (nuğlab)	تُجْلَبُوا (tujlabū) (tuğlabū)	يُجْلَبُوا (yujlabū) (yuğlabū)
	f		تُجْلَبِي (tujlabī) (tuğlabī)	تُجْلَبْ (tujlab) (tuğlab)			تُجْلَبَا (tujlabā) (tuğlabā)			تُجْلَبْنَ (tujlabna) (tuğlabna)	يُجْلَبْنَ (yujlabna) (yuğlabna)