غَرَبَ
Изговор:
Значења:
- оставити своју домовину
- иселити се
- емигрирати
- отићи
- отпутовати
- ишчезнути
Примери:
- .غَرَبَ الشَّعْبُ السُّوريُّ مِن وَطَنِهِ بِسَبَبِ الحَرْبِ الأَهْلِيِّ
- Сиријски народ је емигрирао из своје земље због грађанског рата.
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
иселити се, напустити домовину | يَغْرُبُ | غَرَبَ | 1. |
иселити се, емигрирати | يُغَرِّبُ | غَرَّبَ | 2. |
/ | / | / | 3. |
далеко отпутовати | يُغْرِبُ | أَغْرَبَ | 4. |
отићи у туђину | يَتَغَرَّبُ | تَغَرَّبَ | 5. |
/ | / | / | 6. |
/ | / | / | 7. |
оженити се туђинком | يَغْتَرِبُ | إِغْتَرَبَ | 8. |
/ | / | / | 9. |
европеизовати се | يَسْتَغْرِبُ | إِسْتَغْرَبَ | 10. |
Синоними:
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .لِفَردٍ أَنْ يُغَارِبَ لَيْسَ حَلٌّ إِنَّهَا حَزِيمَةٌ . يُخَاطِرُ المَوتَ و يُخَاطِرُ الغَرْقَ كُلَّ يَوْمٍ و دَائما يَدُقُّ عَلَى البابِ المَغْلُوقِ
- За сваког човека који емигрира то није решење, то је пораз. Ризикују од смрти, и ризикују од дављења сваки дан и стално куцају на затворена врата.
Асоцијације:
- الغُرْبَةُ - изгнанство, дијаспора
Изведене речи:
- إِسْتِغْرَابٌ - чуђење, зачуђеност, неодобравање
- إِغْتِرَابٌ - живот у туђини, исељеништво, емиграција, европеизирање, напуштање домовине
- تَغْرِيبٌ - изгнанство, прогонство, егзил
- غُرُوبٌ - Запад, место заласка сунца, западна земља
- غُرْبٌ - живот у туђини, исељеништво, пут у туђину
- غُرُبٌ - странац, туђинац
- غَرْبَةٌ - даљина, удаљеност
- غُرْبَةٌ - туђина, страна земља, живот у иностранству
- غَرِيبٌ - исељеник, странац, емигрант
- مُتَغَرَّبٌ - туђинац, странац
- مُسْتَغْرَبٌ - чудан, необичан
- مُسْتَغْرِبٌ - европеизован
- مُغَرَّبٌ - протеран, прогнан
- مُغَرِّبٌ - к.иде на Запад
- مُغَرَّبَةٌ - страна земља
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола غَرَبَ (ġaraba) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
غَارِبٌ (ḡāribun) (ġāribun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَغْرُوبٌ (maḡrūbun) (maġrūbun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | غَرَبْتُ (ḡarabtu) (ġarabtu) |
غَرَبْتَ (ḡarabta) (ġarabta) |
غَرَبَ (ġaraba) |
غَرَبْتُمَا (ḡarabtumā) (ġarabtumā) |
غَرَبَا (ḡarabā) (ġarabā) |
غَرَبْنَا (ḡarabnā) (ġarabnā) |
غَرَبْتُمْ (ḡarabtum) (ġarabtum) |
غَرَبُوا (ḡarabū) (ġarabū) | |||
f | غَرَبْتِ (ḡarabti) (ġarabti) |
غَرَبَتْ (ḡarabat) (ġarabat) |
غَرَبَتَا (ḡarabatā) (ġarabatā) |
غَرَبْتُنَّ (ḡarabtunna) (ġarabtunna) |
غَرَبْنَ (ḡarabna) (ġarabna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَغْرُبُ (ʾaḡrubu) (ʾaġrubu) |
تَغْرُبُ (taḡrubu) (taġrubu) |
يَغْرُبُ (yaḡrubu) (yaġrubu) |
تَغْرُبَانِ (taḡrubāni) (taġrubāni) |
يَغْرُبَانِ (yaḡrubāni) (yaġrubāni) |
نَغْرُبُ (naḡrubu) (naġrubu) |
تَغْرُبُونَ (taḡrubūna) (taġrubūna) |
يَغْرُبُونَ (yaḡrubūna) (yaġrubūna) | |||
f | تَغْرُبِينَ (taḡrubīna) (taġrubīna) |
تَغْرُبُ (taḡrubu) (taġrubu) |
تَغْرُبَانِ (taḡrubāni) (taġrubāni) |
تَغْرُبْنَ (taḡrubna) (taġrubna) |
يَغْرُبْنَ (yaḡrubna) (yaġrubna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَغْرُبَ (ʾaḡruba) (ʾaġruba) |
تَغْرُبَ (taḡruba) (taġruba) |
يَغْرُبَ (yaḡruba) (yaġruba) |
تَغْرُبَا (taḡrubā) (taġrubā) |
يَغْرُبَا (yaḡrubā) (yaġrubā) |
نَغْرُبَ (naḡruba) (naġruba) |
تَغْرُبُوا (taḡrubū) (taġrubū) |
يَغْرُبُوا (yaḡrubū) (yaġrubū) | |||
f | تَغْرُبِي (taḡrubī) (taġrubī) |
تَغْرُبَ (taḡruba) (taġruba) |
تَغْرُبَا (taḡrubā) (taġrubā) |
تَغْرُبْنَ (taḡrubna) (taġrubna) |
يَغْرُبْنَ (yaḡrubna) (yaġrubna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَغْرُبْ (ʾaḡrub) (ʾaġrub) |
تَغْرُبْ (taḡrub) (taġrub) |
يَغْرُبْ (yaḡrub) (yaġrub) |
تَغْرُبَا (taḡrubā) (taġrubā) |
يَغْرُبَا (yaḡrubā) (yaġrubā) |
نَغْرُبْ (naḡrub) (naġrub) |
تَغْرُبُوا (taḡrubū) (taġrubū) |
يَغْرُبُوا (yaḡrubū) (yaġrubū) | |||
f | تَغْرُبِي (taḡrubī) (taġrubī) |
تَغْرُبْ (taḡrub) (taġrub) |
تَغْرُبَا (taḡrubā) (taġrubā) |
تَغْرُبْنَ (taḡrubna) (taġrubna) |
يَغْرُبْنَ (yaḡrubna) (yaġrubna) | |||||||
императив الأمر |
m | اُغْرُبْ (uḡrub) (uġrub) |
اُغْرُبَا (uḡrubā) (uġrubā) |
اُغْرُبُوا (uḡrubū) (uġrubū) |
||||||||
f | اُغْرُبِي (uḡrubī) (uġrubī) |
اُغْرُبْنَ (uḡrubna) (uġrubna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | غُرِبْتُ (ḡuribtu) (ġuribtu) |
غُرِبْتَ (ḡuribta) (ġuribta) |
غُرِبَ (ġuriba) |
غُرِبْتُمَا (ḡuribtumā) (ġuribtumā) |
غُرِبَا (ḡuribā) (ġuribā) |
غُرِبْنَا (ḡuribnā) (ġuribnā) |
غُرِبْتُمْ (ḡuribtum) (ġuribtum) |
غُرِبُوا (ḡuribū) (ġuribū) | |||
f | غُرِبْتِ (ḡuribti) (ġuribti) |
غُرِبَتْ (ḡuribat) (ġuribat) |
غُرِبَتَا (ḡuribatā) (ġuribatā) |
غُرِبْتُنَّ (ḡuribtunna) (ġuribtunna) |
غُرِبْنَ (ḡuribna) (ġuribna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُغْرَبُ (ʾuḡrabu) (ʾuġrabu) |
تُغْرَبُ (tuḡrabu) (tuġrabu) |
يُغْرَبُ (yuḡrabu) (yuġrabu) |
تُغْرَبَانِ (tuḡrabāni) (tuġrabāni) |
يُغْرَبَانِ (yuḡrabāni) (yuġrabāni) |
نُغْرَبُ (nuḡrabu) (nuġrabu) |
تُغْرَبُونَ (tuḡrabūna) (tuġrabūna) |
يُغْرَبُونَ (yuḡrabūna) (yuġrabūna) | |||
f | تُغْرَبِينَ (tuḡrabīna) (tuġrabīna) |
تُغْرَبُ (tuḡrabu) (tuġrabu) |
تُغْرَبَانِ (tuḡrabāni) (tuġrabāni) |
تُغْرَبْنَ (tuḡrabna) (tuġrabna) |
يُغْرَبْنَ (yuḡrabna) (yuġrabna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُغْرَبَ (ʾuḡraba) (ʾuġraba) |
تُغْرَبَ (tuḡraba) (tuġraba) |
يُغْرَبَ (yuḡraba) (yuġraba) |
تُغْرَبَا (tuḡrabā) (tuġrabā) |
يُغْرَبَا (yuḡrabā) (yuġrabā) |
نُغْرَبَ (nuḡraba) (nuġraba) |
تُغْرَبُوا (tuḡrabū) (tuġrabū) |
يُغْرَبُوا (yuḡrabū) (yuġrabū) | |||
f | تُغْرَبِي (tuḡrabī) (tuġrabī) |
تُغْرَبَ (tuḡraba) (tuġraba) |
تُغْرَبَا (tuḡrabā) (tuġrabā) |
تُغْرَبْنَ (tuḡrabna) (tuġrabna) |
يُغْرَبْنَ (yuḡrabna) (yuġrabna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُغْرَبْ (ʾuḡrab) (ʾuġrab) |
تُغْرَبْ (tuḡrab) (tuġrab) |
يُغْرَبْ (yuḡrab) (yuġrab) |
تُغْرَبَا (tuḡrabā) (tuġrabā) |
يُغْرَبَا (yuḡrabā) (yuġrabā) |
نُغْرَبْ (nuḡrab) (nuġrab) |
تُغْرَبُوا (tuḡrabū) (tuġrabū) |
يُغْرَبُوا (yuḡrabū) (yuġrabū) | |||
f | تُغْرَبِي (tuḡrabī) (tuġrabī) |
تُغْرَبْ (tuḡrab) (tuġrab) |
تُغْرَبَا (tuḡrabā) (tuġrabā) |
تُغْرَبْنَ (tuḡrabna) (tuġrabna) |
يُغْرَبْنَ (yuḡrabna) (yuġrabna) |