rovašiti

Глагол

уреди

rovašiti, {{{вид}}} непрел.

Именица

уреди

rovašiti, {{{род}}}

Категорије: прен.прен.трп.


Облици:

  1. -im [1]
  2. -ȃšim, se [1]
  3. -a, -o [1]

Значења:

  1. Obeležiti, obeležavati rovašem. [1]
  2. Naneti, nanositi telesnu povredu nekome. [1]
  3. Ostaviti, ostavljati trag, obeležiti, obeležavati. [1]
  4. Preturiti, preturati po nečemu. [1]
  5. Obeležen rovašem. [1]
  6. Upadljiv, uočljiv po kakvoj telesnoj mani, specifičnom obeležju. [1]

Примери:

  1. Rovašila se marva i živina. [2] [3] [1]
  2. Jȃ mòje kȍkōši ròvāšim tàkō što svȁkoj oséčēm dvȃ nȍkta na dèsnōj nògi. Лаћарак [1]
  3. Ta svȁki čȁs tȃ Márina živìna kod mène u àvliji, a nȉkad da je ròvāši već jedàred, pa će kásti pȍsle da sam joj pòarala svȅ jȃ. [4] [5] Јаша Томић Бачинци Руменка Суботица Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Тараш Шурјан Бока Неузина Сефкерин Ловра Иванда [1]
  4. Izvèdu marvínče, krȁvu, bíka, jùnicu — i kȗm ròvāši tȏ, raséče ȕvo. Мартонош [1]
  5. Rovašenje je najstariji način obeležavanja stoke. [6] [1]
  6. Marva se obeležavala žigosanjem, a živina rovašenjem. [1]
  7. E tȃj mȏj Káda ko da je júče pȍčo da se brȉje; svȁki pȗt mȏra da se rovȃši ko da su ga vrȁne čvákale. Бока Јаша Томић Шурјан Неузина [1]
  8. Starost je rovašila stogodišnje telo, ugušila život, ućutkala je zauvek. [7] [1]
  9. Ko mi je rovášio po torbi? Равно Село [1]
  10. Sve su moje kokoške rovašene. U svih je odsečen palac, pa se ne mogu pomešati sa komšijskim. Бегеч Мокрин Кикинда [1]
  11. Mòja je živìna ròvāšena. [5] Лаћарак Суботица Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Ловра Иванда [1]
  12. Rovašen je od Boga. [1]
  13. Štȁ se sȁd svȉ tȗ cikìrate kad vam déte nevàljalo, bȅga, pèntra se kojekùda i dà da je fȕrt ròvāšeno. Неузина Јаша Томић Шурјан Бока Иванда [1]


Изведене речи:

  1. rovašenje [1]
  2. rovašen [1]


Изрази:

  1. Ròvašen u mozak ("luckast"). Бачинци [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 151.
  3. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 148.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 522.
  5. 5,0 5,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 88.
  7. Милена Шурјановић, Средња врата. Нови Сад (Прометеј), 2005, 149 стр, стр. 39.

Напомене

уреди