јетрва

Српски

јетрва (српски, lat. jetrva)

Падеж Једнина Множина
Номинатив јетрва јетрве
Генитив јетрве јетрва / јетрви
Датив јетрви јетрвама
Акузатив јетрву јетрве
Вокатив јетрво јетрве
Инструментал јетрвом јетрвама
Локатив јетрви јетрвама


Именица

јетрва, ж

Облици:

[1.1.] је̏трва, је́трва, јѐтрва [1]

Слогови: је-тр-ва,  мн. је-тр-ве


Значења:

[1.] деверова супруга [1]
[1.1.] У санскрту наилазимо на вишезнажну именицу женског рода यातृ [2] (чита се) јатр или याता [3] (чита се) јата једно од значења је истоветно као и у српском језику.

Порекло:

[1.] из праславенског *јатри

Примери:

[1.1.] Женидбом млађег девера у кући и довођењем нове снахе престала се звати „младом”, а њене обавезе према породици прихватила је и делила са њом млађа доведена „нова млада”, тј. „јетрва”. [1]
[1.2.] То̑ не̑ма у це́лом сѐлу да се је̏трве сла̑жу ко њи̑ две̑. [4] Бачинци, Лаћарак, Суботица, Батања [1]
[1.3.] Свађате се ко да сте јетрве а не сестре. [5] [6] [7] [8] [9] Јасеново, Беркасово, Свилош, Сусек, Сремска Митровица, Шимановци, Обзир, Турија, Дероње, Равно Село, Жабаљ, Чуруг, Госпођинци, Ђурђево, Каћ, Нови Сад, Нови Бечеј, Меленци, Зрењанин, Орловат, Вршац, Павлиш, Избиште, Деска, Иванда, Ченеј [1]
[1.4.] Моја јетрва је једна дивна жена. Бегеч [1]
[1.5.] Јѐтрва ни́је мо̀гла ѝмати дѐце̄. Визић [1]
[1.6.] Мо̀ја је́трова На́да је већ у̀шла у̀ кућу кад сам ја̑ до̀шла. Јаша Томић, Суботица, Пачир, Ђала, Банатско Аранђелово, Елемир, Шурјан, Бока, Неузина [1]
[1.7.] Ѝмала сам свѐкра и све̏крову, де̏вера, па ка̀сније и јѐтрову. Арадац [1]
[1.8.] Је́тровина је у̏мрла јѐдна дево̀јчица. Елемир [1]


Асоцијације:

[1.1.] родбина

Изведене речи:

[1.1.] јетрвин, је́тровин [1]



Преводи

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Санскрт: [[1]]
  3. Санскрт: [[2]]
  4. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 153.
  6. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 46.
  8. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56.