но̏в

но̏в (српски, lat. nȍv)

Придев

Придев

но̏в , , прид.

Придев

Придев

но̏в , , прид.

Категорије: об. об.об. об.одр. вид.


Облици:

  1. нов, а [1]
  2. нов, , [1]

Значења:

  1. У потпуности нов, уопште неупотребљаван. [1]
  2. Православна Нова година која се дочекује 13. јануара. [1]
  3. Земља која никада пре није орана. [1]
  4. Матица која се касније излеже, она која остаје у кошници. [1]
  5. Недавно удата жена; жена прве године у браку. [1]
  6. Најмлађа снаха у кући. [1]
  7. Удавача из другог места. [1]
  8. Обично предња соба у ко јој не живе укућа ни, у ко јој бо ра ве са мо го сти. [1]
  9. Лоза која је настала укопавањем да би се добило ново стабло. Суботица[1]
  10. Лоза од које је укопан изданак за ново стабло. Суботица[1]
  11. Узајамно посећивање двеју орођених породица (младожењине и невестине). [1]
  12. У потпуности нов, уопште неупотребљаван. Јасеново[1]
  13. Исто. Јасеново[1]
  14. Саће у које матица још није полагала јаја. [1]
  15. Сорта лозе. Ловра[1]
  16. Новост, трач. [1]
  17. Принова, новорођенче. [1]

Примери:

  1. Са̏ ћете до̀бит сви̏ га̏нц но̏ва оде́ла. Бечеј [1]
  2. Ку́пио је Ђо́ка га̏нц но̏ву ма̀шину на Најло́ну. Нови Сад Итебеј [1]
  3. Нова година — . На овај дан месе се хлебови „василице” и пече „печеница”. Василице меси домаћица од пшеничног теста, али пре него што их стави на печење, избоде их са три струка уједно увезаног босиљка (Ос). [2] [1]
  4. За Нову годину (или „Мали Божић”) прави се василица. [3] Стапар [1]
  5. Кад се насѐлили, о̏ндак су де́лили о̀пет сѐсије, од „но̏вих зема́ља” (то̑ ни́је би́ло о̏ра̄но па се зо̀ве но̏ве зе̏мље): по три̑ ме̏ста по о̏сам ју̏та̄ра, а чѐтврто ме̏сто су на̏ши пра̀ндедови оставили о̏пштини да о̏пштина сна̑ша тро̏шак, да бу̏де ма̏ња по̀реза (то̑ је о̏пштина ѝмала при́ход од па̏шња̄ка). [1]
  6. Ста̑ра зѐмља ни́је би́ла у о̀ткуп (др̀жава је да́ла зе̏мљу), а но̏ва је̏сте. [4] [5] Меленци Нови Кнежевац Итебеј Избиште [1]
  7. Ако је вре́ме ло̏ше, чу́вају пче̏ле ма̏тицу да је нѐ убије но̏ва ма̏тица. [6] Бођани [1]
  8. На капији младине куће (сада је већ „нова млада”) сватове дочекује њена мати и посипа их пиринчом или пшеницом. [7] [1]
  9. Нова млада у кући обавезно је у прошлости у свечаним приликама носила симболе младе удате жене. [8] Јарковац Нови Кнежевац [1]
  10. Но̀вој мла̑ди се да̑. [9] Мокрин Банатско Аранђелово Ново Милошево Башаид [1]
  11. Кад о̑н нѐ до̄ђе по пе̑(т)-че̑с не̏де̄ља, бра́да нара́сти ве̏лика, — но̏ва мла̑да нѐ мож да га по̀зна  ; — Женидбом млађег девера у кући, и довођењем нове снахе, престала се звати „младом”, а њене обавезе према породици прихватила је и делила са њом млађа доведена „нова млада”, тј. „јетрва” [ЖОБан 154]. [10] Ново Милошево Итебеј [1]
  12. Благо мѐни кад по̏сле три̑ сна̀је до̀бӣвам но̀ву мла̑ду. Ту̑ нѐ дам ѝс куће. Јаша Томић [1]
  13. Сти̏гла но̀ва мла̑да код ча Жи́ве, ка̑жеду да јој нѐ дају младо̀жењу, нег ѝма код на̑с да о̀стане. Јаша Томић [1]
  14. Свад ба се одржава у „благ дашњој” или „но вој” со би. Ту су по ређани сто ло ви, сто ли це, клу пе у об ли ку сло ва П. [11] [1]
  15. Дуги циклус свадбених обичаја завршава се узајамним посетама двеју орођених породица, односно пријатеља. То су „гости", „нови гости"  ; б. ‘посета младенаца родитељима убрзо након венчања’. [12] [1]
  16. У неким местима прву посету младих називају „нови гости" или „млади гости". [13] Арадац Црепаја Баваниште [1]
  17. И од шѐћера пра̏ве... У̏вече су̏неш по̏ла ли̏тре, три̑ фрта́ља ли̏тре шѐћера ку̏ваног и о̏нда до у̏јутру и̏маш јѐдан ра̑м изву́чен — но̏во са̑ће. [6] Међа Моровић Кукујевци Визић Нештин Сремски Карловци Пећинци Светозар Милетић Бођани Чуруг Мокрин Башаид Јаша Томић Конак Пландиште Вршац Бела Црква [1]
  18. Нови темељ се обележава флашом ракије и металним новцем који се у њега укопавају. Не ваља померати темељ куће да не умре домаћин. Домаћин куће рано ујутро на темељу коље жртву чијом крвљу попрска темељ. Јамена [1]
  19. Дошла и донела ново, мени ново на ове моје године не треба него мира и здравља. [14] Ченеј [1]
  20. Кад чекате ново? [14] Ченеј [1]


Изведене речи:

  1. нови [1]
  2. но̏ва [1]
  3. но̀во [1]


Изрази:

  1. по̏слушан коно̏ва мла̑да ("веома послушан"). Вршац [1]
  2. Вре́дан коно̏ва мла̑да ("веома вредан"). Вршац [1]
  3. успијати се / успити се ко ˜ млада ("бити стидљив, збуњен"; "Успија се ко нова млада"). Јасеново [1]
  4. Ново сито о клин виси ("нова ствар се чува, пази"). Јасеново [1]
  5. сти́дети се коно̏ва мла̑да ("много се стидети"). Вршац [1]
  6. спре̏мати се коно̀ва мла̑да ("дуго и споро облачити се"). Јаша Томић [1]

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 158.
  3. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 98.
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 143.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136, 137.
  6. 6,0 6,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  7. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 59.
  8. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 154.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 362.
  10. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 127.
  11. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 53.
  12. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 153.
  13. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 152.
  14. 14,0 14,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене