nȍv

nȍv (srpski, lat. nȍv)

Pridev

Pridev

nȍv -a, -o, prid.

Pridev

Pridev

nȍv -a, -o, prid.

Kategorije: ob. ob.ob. ob.odr. vid.


Oblici:

  1. nov, a [1]
  2. nov, -a, -o [1]

Značenja:

  1. U potpunosti nov, uopšte neupotrebljavan. [1]
  2. Pravoslavna Nova godina koja se dočekuje 13. januara. [1]
  3. Zemlja koja nikada pre nije orana. [1]
  4. Matica koja se kasnije izleže, ona koja ostaje u košnici. [1]
  5. Nedavno udata žena; žena prve godine u braku. [1]
  6. Najmlađa snaha u kući. [1]
  7. Udavača iz drugog mesta. [1]
  8. Obično prednja soba u ko joj ne žive ukuća ni, u ko joj bo ra ve sa mo go sti. [1]
  9. Loza koja je nastala ukopavanjem da bi se dobilo novo stablo. Subotica[1]
  10. Loza od koje je ukopan izdanak za novo stablo. Subotica[1]
  11. Uzajamno posećivanje dveju orođenih porodica (mladoženjine i nevestine). [1]
  12. U potpunosti nov, uopšte neupotrebljavan. Jasenovo[1]
  13. Isto. Jasenovo[1]
  14. Saće u koje matica još nije polagala jaja. [1]
  15. Sorta loze. Lovra[1]
  16. Novost, trač. [1]
  17. Prinova, novorođenče. [1]

Primeri:

  1. Sȁ ćete dòbit svȉ gȁnc nȍva odéla. Bečej [1]
  2. Kúpio je Đóka gȁnc nȍvu màšinu na Najlónu. Novi Sad Itebej [1]
  3. Nova godina — . Na ovaj dan mese se hlebovi „vasilice” i peče „pečenica”. Vasilice mesi domaćica od pšeničnog testa, ali pre nego što ih stavi na pečenje, izbode ih sa tri struka ujedno uvezanog bosiljka (Os). [2] [1]
  4. Za Novu godinu (ili „Mali Božić”) pravi se vasilica. [3] Stapar [1]
  5. Kad se nasѐlili, ȍndak su délili òpet sѐsije, od „nȍvih zemálja” (tȏ níje bílo ȍrāno pa se zòve nȍve zȅmlje): po trȋ mȅsta po ȍsam jȕtāra, a čѐtvrto mȅsto su nȁši pràndedovi ostavili ȍpštini da ȍpština snȃša trȍšak, da bȕde mȁnja pòreza (tȏ je ȍpština ѝmala príhod od pȁšnjāka). [1]
  6. Stȃra zѐmlja níje bíla u òtkup (dr̀žava je dála zȅmlju), a nȍva jȅste. [4] [5] Melenci Novi Kneževac Itebej Izbište [1]
  7. Ako je vréme lȍše, čúvaju pčȅle mȁticu da je nѐ ubije nȍva mȁtica. [6] Bođani [1]
  8. Na kapiji mladine kuće (sada je već „nova mlada”) svatove dočekuje njena mati i posipa ih pirinčom ili pšenicom. [7] [1]
  9. Nova mlada u kući obavezno je u prošlosti u svečanim prilikama nosila simbole mlade udate žene. [8] Jarkovac Novi Kneževac [1]
  10. Nòvoj mlȃdi se dȃ. [9] Mokrin Banatsko Aranđelovo Novo Miloševo Bašaid [1]
  11. Kad ȏn nѐ dōđe po pȇ(t)-čȇs nȅdēlja, bráda narásti vȅlika, — nȍva mlȃda nѐ mož da ga pòzna  ; — Ženidbom mlađeg devera u kući, i dovođenjem nove snahe, prestala se zvati „mladom”, a njene obaveze prema porodici prihvatila je i delila sa njom mlađa dovedena „nova mlada”, tj. „jetrva” [ŽOBan 154]. [10] Novo Miloševo Itebej [1]
  12. Blago mѐni kad pȍsle trȋ snàje dòbӣvam nòvu mlȃdu. Tȗ nѐ dam ѝs kuće. Jaša Tomić [1]
  13. Stȉgla nòva mlȃda kod ča Žíve, kȃžedu da joj nѐ daju mladòženju, neg ѝma kod nȃs da òstane. Jaša Tomić [1]
  14. Svad ba se održava u „blag dašnjoj” ili „no voj” so bi. Tu su po ređani sto lo vi, sto li ce, klu pe u ob li ku slo va P. [11] [1]
  15. Dugi ciklus svadbenih običaja završava se uzajamnim posetama dveju orođenih porodica, odnosno prijatelja. To su „gosti", „novi gosti"  ; b. ‘poseta mladenaca roditeljima ubrzo nakon venčanja’. [12] [1]
  16. U nekim mestima prvu posetu mladih nazivaju „novi gosti" ili „mladi gosti". [13] Aradac Crepaja Bavanište [1]
  17. I od šѐćera prȁve... Ȕveče sȕneš pȍla lȉtre, trȋ frtálja lȉtre šѐćera kȕvanog i ȍnda do ȕjutru ȉmaš jѐdan rȃm izvúčen — nȍvo sȃće. [6] Međa Morović Kukujevci Vizić Neštin Sremski Karlovci Pećinci Svetozar Miletić Bođani Čurug Mokrin Bašaid Jaša Tomić Konak Plandište Vršac Bela Crkva [1]
  18. Novi temelj se obeležava flašom rakije i metalnim novcem koji se u njega ukopavaju. Ne valja pomerati temelj kuće da ne umre domaćin. Domaćin kuće rano ujutro na temelju kolje žrtvu čijom krvlju poprska temelj. Jamena [1]
  19. Došla i donela novo, meni novo na ove moje godine ne treba nego mira i zdravlja. [14] Čenej [1]
  20. Kad čekate novo? [14] Čenej [1]


Izvedene reči:

  1. novi [1]
  2. nȍva [1]
  3. nòvo [1]


Izrazi:

  1. pȍslušan konȍva mlȃda ("veoma poslušan"). Vršac [1]
  2. Vrédan konȍva mlȃda ("veoma vredan"). Vršac [1]
  3. uspijati se / uspiti se ko ˜ mlada ("biti stidljiv, zbunjen"; "Uspija se ko nova mlada"). Jasenovo [1]
  4. Novo sito o klin visi ("nova stvar se čuva, pazi"). Jasenovo [1]
  5. stídeti se konȍva mlȃda ("mnogo se stideti"). Vršac [1]
  6. sprȅmati se konòva mlȃda ("dugo i sporo oblačiti se"). Jaša Tomić [1]

Reference

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 158.
  3. Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 98.
  4. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 143.
  5. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 136, 137.
  6. 6,0 6,1 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
  7. Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 59.
  8. Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 154.
  9. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 362.
  10. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 127.
  11. Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 53.
  12. Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 153.
  13. Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 152.
  14. 14,0 14,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).

Napomene