nȍv
nȍv
Pridev
Pridev
Pridev
Pridev
Kategorije: ob. ob.ob. ob.odr. vid.
Oblici:
Značenja:
- U potpunosti nov, uopšte neupotrebljavan. [1]
- Pravoslavna Nova godina koja se dočekuje 13. januara. [1]
- Zemlja koja nikada pre nije orana. [1]
- Matica koja se kasnije izleže, ona koja ostaje u košnici. [1]
- Nedavno udata žena; žena prve godine u braku. [1]
- Najmlađa snaha u kući. [1]
- Udavača iz drugog mesta. [1]
- Obično prednja soba u ko joj ne žive ukuća ni, u ko joj bo ra ve sa mo go sti. [1]
- Loza koja je nastala ukopavanjem da bi se dobilo novo stablo. Subotica[1]
- Loza od koje je ukopan izdanak za novo stablo. Subotica[1]
- Uzajamno posećivanje dveju orođenih porodica (mladoženjine i nevestine). [1]
- U potpunosti nov, uopšte neupotrebljavan. Jasenovo[1]
- Isto. Jasenovo[1]
- Saće u koje matica još nije polagala jaja. [1]
- Sorta loze. Lovra[1]
- Novost, trač. [1]
- Prinova, novorođenče. [1]
Primeri:
- Sȁ ćete dòbit svȉ gȁnc nȍva odéla. Bečej [1]
- Kúpio je Đóka gȁnc nȍvu màšinu na Najlónu. Novi Sad Itebej [1]
- Nova godina — . Na ovaj dan mese se hlebovi „vasilice” i peče „pečenica”. Vasilice mesi domaćica od pšeničnog testa, ali pre nego što ih stavi na pečenje, izbode ih sa tri struka ujedno uvezanog bosiljka (Os). [2] [1]
- Za Novu godinu (ili „Mali Božić”) pravi se vasilica. [3] Stapar [1]
- Kad se nasѐlili, ȍndak su délili òpet sѐsije, od „nȍvih zemálja” (tȏ níje bílo ȍrāno pa se zòve nȍve zȅmlje): po trȋ mȅsta po ȍsam jȕtāra, a čѐtvrto mȅsto su nȁši pràndedovi ostavili ȍpštini da ȍpština snȃša trȍšak, da bȕde mȁnja pòreza (tȏ je ȍpština ѝmala príhod od pȁšnjāka). [1]
- Stȃra zѐmlja níje bíla u òtkup (dr̀žava je dála zȅmlju), a nȍva jȅste. [4] [5] Melenci Novi Kneževac Itebej Izbište [1]
- Ako je vréme lȍše, čúvaju pčȅle mȁticu da je nѐ ubije nȍva mȁtica. [6] Bođani [1]
- Na kapiji mladine kuće (sada je već „nova mlada”) svatove dočekuje njena mati i posipa ih pirinčom ili pšenicom. [7] [1]
- Nova mlada u kući obavezno je u prošlosti u svečanim prilikama nosila simbole mlade udate žene. [8] Jarkovac Novi Kneževac [1]
- Nòvoj mlȃdi se dȃ. [9] Mokrin Banatsko Aranđelovo Novo Miloševo Bašaid [1]
- Kad ȏn nѐ dōđe po pȇ(t)-čȇs nȅdēlja, bráda narásti vȅlika, — nȍva mlȃda nѐ mož da ga pòzna ; — Ženidbom mlađeg devera u kući, i dovođenjem nove snahe, prestala se zvati „mladom”, a njene obaveze prema porodici prihvatila je i delila sa njom mlađa dovedena „nova mlada”, tj. „jetrva” [ŽOBan 154]. [10] Novo Miloševo Itebej [1]
- Blago mѐni kad pȍsle trȋ snàje dòbӣvam nòvu mlȃdu. Tȗ nѐ dam ѝs kuće. Jaša Tomić [1]
- Stȉgla nòva mlȃda kod ča Žíve, kȃžedu da joj nѐ daju mladòženju, neg ѝma kod nȃs da òstane. Jaša Tomić [1]
- Svad ba se održava u „blag dašnjoj” ili „no voj” so bi. Tu su po ređani sto lo vi, sto li ce, klu pe u ob li ku slo va P. [11] [1]
- Dugi ciklus svadbenih običaja završava se uzajamnim posetama dveju orođenih porodica, odnosno prijatelja. To su „gosti", „novi gosti" ; b. ‘poseta mladenaca roditeljima ubrzo nakon venčanja’. [12] [1]
- U nekim mestima prvu posetu mladih nazivaju „novi gosti" ili „mladi gosti". [13] Aradac Crepaja Bavanište [1]
- I od šѐćera prȁve... Ȕveče sȕneš pȍla lȉtre, trȋ frtálja lȉtre šѐćera kȕvanog i ȍnda do ȕjutru ȉmaš jѐdan rȃm izvúčen — nȍvo sȃće. [6] Međa Morović Kukujevci Vizić Neštin Sremski Karlovci Pećinci Svetozar Miletić Bođani Čurug Mokrin Bašaid Jaša Tomić Konak Plandište Vršac Bela Crkva [1]
- Novi temelj se obeležava flašom rakije i metalnim novcem koji se u njega ukopavaju. Ne valja pomerati temelj kuće da ne umre domaćin. Domaćin kuće rano ujutro na temelju kolje žrtvu čijom krvlju poprska temelj. Jamena [1]
- Došla i donela novo, meni novo na ove moje godine ne treba nego mira i zdravlja. [14] Čenej [1]
- Kad čekate novo? [14] Čenej [1]
Izvedene reči:
Izrazi:
- pȍslušan konȍva mlȃda ("veoma poslušan"). Vršac [1]
- Vrédan konȍva mlȃda ("veoma vredan"). Vršac [1]
- uspijati se / uspiti se ko ˜ mlada ("biti stidljiv, zbunjen"; "Uspija se ko nova mlada"). Jasenovo [1]
- Novo sito o klin visi ("nova stvar se čuva, pazi"). Jasenovo [1]
- stídeti se konȍva mlȃda ("mnogo se stideti"). Vršac [1]
- sprȅmati se konòva mlȃda ("dugo i sporo oblačiti se"). Jaša Tomić [1]
Reference
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 158.
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 98.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 143.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 136, 137.
- ↑ 6,0 6,1 Ljiljana Nedeljkov, Pčelarska terminologija Vojvodine (rukopis doktorske disertacije).
- ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 59.
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 154.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 362.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 127.
- ↑ Mile Popov, Svadba u severnom Banatu. — Rad, 18—19, 1969—1970, 29—72, str. 53.
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 153.
- ↑ Mila Bosić, Ženidbeni običaji Srba u Banatu. — Rad, 33, 1991, 133—162, str. 152.
- ↑ 14,0 14,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).