сестра
sestra
Језици (1)
Падеж | Једнина | Множина |
---|---|---|
Номинатив | sestra | sestre |
Генитив | sestre | sestara |
Датив | sestri | sestrama |
Акузатив | sestru | sestre |
Вокатив | sestro | sestre |
Инструментал | sestrom | sestrama |
Локатив | sestri | sestrama |
Именица
sestra, ж
Облици:
Слогови: ses-tra, мн. ses-tre
Значења:
- [1.] Kći istih roditelja u odnosu na ostalu decu tih roditelja. [1]
- [2.] Kći istog oca u odnosu na drugu decu tog oca. [1]
- [3.] Isto. Вршац[1]
- [4.] Kći očevog ili majčinog brata ili sestre. [1]
- [5.] Stričeva kći. [1]
- [6.] Tetkina kći. Ново Милошево, Иванда[1]
- [7.] Ujakova kći. [1]
- [8.] Isto. Вршац[1]
- [9.] Medicinska sestra; bolničarka. [1]
- [10.] Pripadnica ženskog manastira, monahinja. [1]
- [11.] Isto. Вршац[1]
- [1.- 8.] U sanskrtu nailazimo na imenice ženskog roda स्वसृ [2] (čita se) svasr ili स्वसा [3] (čita se) svasa, obe imenice su istovetnog značenja kao i u srpskom jeziku.
Примери:
- [1.1.] Mladi su u braća mladoženjina „deveri” a njegove sestre zove „sestre”. [4] Крашово [1]
- [1.2.] Bílo je nȃs šȇs sestára. Бечеј [1]
- [1.3.] Dòšo je sa šógorom i sa sèstrom kod svatóva. Шимановци [1]
- [1.4.] Zòvem òve kòmšije izà kuće i isprèt kuće, pȍslekana zòvem sèstru i zȅta, a zòvemo i kȗma. [5] [6] [7] Итебеј, Сремска Каменица, Сремска Митровица, Мартонош, Сивац, Госпођинци, Жабаљ, Нови Сад, Банатско Аранђелово, Кикинда, Итебеј, Кумане, Арадац, Зрењанин, Јаша Томић, Томашевац, Бата [1]
- [1.5.] Pa sȅstra mu, sedamnȃjst gȍdina imȁla, ȕmrla vȅlika devȏjka. Избиште [1]
- [1.6.] Mȍja séstra starȉja se ȕdala. Банатска Паланка, Велики Гај, Вршац [1]
- [1.7.] Dolȁzu dȍveče pogȁčari, to su njȇni gȍsti, njȇne séstre, brȁća, drugarȉce, ȕjaci, ȗjna. Избиште [1]
- [1.8.] Mȏj dȅda je ìmō séstru svòju ròđenu. Лаћарак [1]
- [1.9.] S òcā su bíle sèstre. [8] Деска [1]
- [1.10.] Kòd nje je bȉo sèstrīn sȋn. Визић [1]
- [1.11.] Dr̀ži sȅdam-ȍsam gȕsāka, náročito nȁša príja, sèstrina mi svȅkrva. [9] Ловра, Мартонош, Деска [1]
- [2.1.] Pȍštovo me ko sȅstru. Павлиш, Ново Милошево, Јасеново [1]
- [4.1.] Ȉmam sèstrinu ćérku u Sàrajevu. Бечеј [1]
- [5.1.] A tȃ što je sȁd ȕmrla, tȏ je mòja sèstra od stríca. Бачинци, Иванда [1]
- [7.1.] Ȅ, bȍže, Mȁja, da ti dìvānim kȁko je bílo kàdgod kad se venčávala mòja sèstra òd ujāka. Кула, Ново Милошево, Иванда [1]
- [9.1.] Dȍktor je stȁjo pored mȅne, ȍn i séstra. Вршац [1]
Изрази:
- [1.1.] Sèstru ti ("blaga psovka"). Ново Милошево [1]
Асоцијације:
Изведене речи:
- [1.1.] sestrin
Преводи
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Sanskrt: [[1]]
- ↑ Sanskrt: [[2]]
- ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 52.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 125, 151, 152.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 31.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 136, 157, 161.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 64.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52.
Сродни чланци са Википедије:
- [1] sestra