sestra

Srpski

Padež Jednina Množina
Nominativ sestra sestre
Genitiv sestre sestara
Dativ sestri sestrama
Akuzativ sestru sestre
Vokativ sestro sestre
Instrumental sestrom sestrama
Lokativ sestri sestrama


Imenica

sestra, ž

Oblici:

[1.1.] sȅstra, séstra, sèstra [1]
[1.1.] séstra Vršac [1]
[1.1.] séstra [1]
[1.1.] -a, -o [1]

Slogovi: ses-tra,  mn. ses-tre


Značenja:

[1.] Kći istih roditelja u odnosu na ostalu decu tih roditelja. [1]
[2.] Kći istog oca u odnosu na drugu decu tog oca. [1]
[3.] Isto. Vršac[1]
[4.] Kći očevog ili majčinog brata ili sestre. [1]
[5.] Stričeva kći. [1]
[6.] Tetkina kći. Novo Miloševo, Ivanda[1]
[7.] Ujakova kći. [1]
[8.] Isto. Vršac[1]
[9.] Medicinska sestra; bolničarka. [1]
[10.] Pripadnica ženskog manastira, monahinja. [1]
[11.] Isto. Vršac[1]
[1.- 8.] U sanskrtu nailazimo na imenice ženskog roda स्वसृ [2] (čita se) svasr ili स्वसा [3] (čita se) svasa, obe imenice su istovetnog značenja kao i u srpskom jeziku.

Sinonimi:

[1.1.] seja, seka, sestrica [1]


Primeri:

[1.1.] Mladi su u braća mladoženjina „deveri” a njegove sestre zove „sestre”. [4] Krašovo [1]
[1.2.] Bílo je nȃs šȇs sestára. Bečej [1]
[1.3.] Dòšo je sa šógorom i sa sèstrom kod svatóva. Šimanovci [1]
[1.4.] Zòvem òve kòmšije izà kuće i isprèt kuće, pȍslekana zòvem sèstru i zȅta, a zòvemo i kȗma. [5] [6] [7] Itebej, Sremska Kamenica, Sremska Mitrovica, Martonoš, Sivac, Gospođinci, Žabalj, Novi Sad, Banatsko Aranđelovo, Kikinda, Itebej, Kumane, Aradac, Zrenjanin, Jaša Tomić, Tomaševac, Bata [1]
[1.5.] Pa sȅstra mu, sedamnȃjst gȍdina imȁla, ȕmrla vȅlika devȏjka. Izbište [1]
[1.6.] Mȍja séstra starȉja se ȕdala. Banatska Palanka, Veliki Gaj, Vršac [1]
[1.7.] Dolȁzu dȍveče pogȁčari, to su njȇni gȍsti, njȇne séstre, brȁća, drugarȉce, ȕjaci, ȗjna. Izbište [1]
[1.8.] Mȏj dȅda je ìmō séstru svòju ròđenu. Laćarak [1]
[1.9.] S òcā su bíle sèstre. [8] Deska [1]
[1.10.] Kòd nje je bȉo sèstrīn sȋn. Vizić [1]
[1.11.] Dr̀ži sȅdam-ȍsam gȕsāka, náročito nȁša príja, sèstrina mi svȅkrva. [9] Lovra, Martonoš, Deska [1]
[2.1.] Pȍštovo me ko sȅstru. Pavliš, Novo Miloševo, Jasenovo [1]
[4.1.] Ȉmam sèstrinu ćérku u Sàrajevu. Bečej [1]
[5.1.] A tȃ što je sȁd ȕmrla, tȏ je mòja sèstra od stríca. Bačinci, Ivanda [1]
[7.1.] Ȅ, bȍže, Mȁja, da ti dìvānim kȁko je bílo kàdgod kad se venčávala mòja sèstra òd ujāka. Kula, Novo Miloševo, Ivanda [1]
[9.1.] Dȍktor je stȁjo pored mȅne, ȍn i séstra. Vršac [1]

Izrazi:

[1.1.] Sèstru ti ("blaga psovka"). Novo Miloševo [1]

Asocijacije:

[1.1.] porodica, rodbina

Izvedene reči:

[1.1.] sestrin


Prevodi

Reference

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Sanskrt: [[1]]
  3. Sanskrt: [[2]]
  4. Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 52.
  5. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 52, 125, 151, 152.
  6. Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 31.
  7. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 136, 157, 161.
  8. Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 64.
  9. Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 52.

Srodni članci sa Vikipedije:

[1] sestra