місяць
місяць (ukrajinski)
| Padež | Jednina | Množina |
|---|---|---|
| Nominativ | mі́sяcь | mіsяcі́ |
| Genitiv | mі́sяcя | mіsяcі́v |
| Dativ | mі́sяcю, mі́sяcevі | mіsяcя́m |
| Akuzativ | mі́sяcь | mіsяcі́ |
| Vokativ | mі́sяcю | mіsяcі́ |
| Instrumental | mі́sяcem | mіsяcя́mi |
| Lokativ | mі́sяcі, mі́sяcю | mіsяcя́h |
Izgovor:
Morfeme:
- koren - mіsяcь
- nastavak - ǿ
Prevod:
- mesec
Značenja:
- Nebesko telo najbliže Zemlji.
- Vremenski period (od 28 do 31 dana) na koji se deli godina u kalendaru, dvanaesti deo godine.
Primeri:
- Navkolo Zemlі obertaєtьsя її suputnik — Mіsяcь. - Oko zemlje se okreće njen saputnik - Mesec.
- Mій denь narodžennя v desяtomu mіsяci, v žovtnі. - Moj rođendan je u desetom mesecu, u oktobru.
Poreklo:
- Potiče od praslovenskog *měsęcь koje se dalje razvijalo i davalo razne oblike.
Hiperonim:
Hiponimi:
Holonimi:
- rіk - godina
Meronimi:
- tiždenь - nedelja
Frazeologizmi:
- dіstati mіsяcь z neba - uraditi nešto neobično, nadprirodno
- medoviй mіsяcь - medeni mesec
- na mіsяcь viti - tugovati, čeznuti za nečim
- (sam)яk mіsяcь u nebі - sam kao mesec na nebu
- mіsяcь upovnі - pun mesec
- na mіsяcь brehati - bez razloga lajati, o psima (srp. lajati na zvezde)
- mіsяcь u mіsяcь - svakog meseca, iz meseca u mesec
- molodiй (щerbatiй) mіsяcь - mlad mesec
Izreke i poslovice:
- Garno і pri mіsяcю, koli soncя nemaє. - Lepo je i sa mesecom kada sunca nema.
- Komu mіsяcь svіtitь, tomu і zorі vsmіhaюtьsя. - Kome Mesec sija, i zvezde mu se smeše.
- Mіsяcь — batьko, zvіzda — mati, sonce — їh ditяtko. Mesec - otac, zvezda - majka, a sunce - njihovo dete.
- Sonce — batьko, mіsяcь — vіtčim. - Sunce je otac, mesec je očuh.
Asocijacije:
Izvedene reči:
- mіsяčenьko - deminutivni oblik od reči mesec
- mіsяčno - mesečno
- mіsяčok - deminutivni oblik od reči mesec
- mіsяceviй - mesečni, lunarni
- mіsяčniй - mesečni
- mіsяčnik - period vremena od 30 dana
Srodni članci sa Vikipedije:
Prevodi
|
|
|