فَرَزَ

Корен: ف ر ز*

Полиција одваја људе.

Изговор:

DIN: faraza  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. (од)раздвојити
2. одлучити
3. одстранити
4. издвојити
5. разврстати
6. излучивати

Примери:

.فَرَزَ الخَيْرَ مِنَ الشَّرَّ

Раздвојио је добро од злог.

Синоними:

• فَصَلَ - раздвојити, одвојити, излучити
• فَرَقَ - раздвојити, одлучити
• قَرَّرَ - одлучити

Супротне речи:

• وَصَلَ - спојити, повезати
• رَبَطَ - повезати
• جَمَعَ - скупити, сјединити, спојити, повезати

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
раздвојити, одлучити	يَفْرِزُ	فَرَزَ	1.
пресудити против	يُفَرِّزُ	فَرَّزَ	2.
одвојити се од, прекинути са	يُفَارِزُ	فَارَزَ	3.
раздвојити, оделити	يُفْرِزُ	أَفْرَزَ	4.
/	/	/	5.
међусобно се дописивати	يَتَفَارَزُ	تَفَارَزَ	6.
/	/	/	7.
уписати се, бити уписан	يَفْتَرِزُ	إِفْتَرَزَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Изреке и пословице:

.إِفْرِزْ عَقْلَكَ مِنْ قَلْبِكَ

Раздвој ум од срца.

Асоцијације:

• نَوْعٌ - сорта, врста
• فَصْلٌ - раздвајање, одлука
• قَرارٌ - одлука
• فَرْقٌ - разлика

Изведене речи:

• إِفْرازٌ - излучивање
• فارِزَةٌ - зарез, разврставач
• فَرْزٌ - одвајање, разликовање
• مُفْرَزاتٌ - излучевине
• مَفْروزٌ - издвојен, одабран, разврстан

Сродни чланци са Википедије:

فَرَزَ

Преводи

Енглески: [1] separate ☞en Италијански: [1] separare ☞it Немачки: [1] trennen ☞de Шпански: [1] separar ☞es Француски: [1] séparer ☞fr Фински: [1] erottaa ☞fi Грчки: [1] χωρίζω ☞el

Руски: [1] отделяться ☞ru Португалски: [1] separar ☞pt Македонски: [1] одвојува ☞mk Српски: [1] одвојити ☞sr Мађарски: [1] elválaszt ☞hu Бугарски: [1] разделям ☞bg Кинески: [1] 分離 ☞zh

Конјугација глагола فَرَزَ (faraza) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						فَارِزٌ (fārizun) (fārizun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَفْرُوزٌ (mafrūzun) (mafrūzun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	فَرَزْتُ (faraztu) (faraztu)	فَرَزْتَ (farazta) (farazta)	فَرَزَ (faraza)		فَرَزْتُمَا (faraztumā) (faraztumā)	فَرَزَا (farazā) (farazā)		فَرَزْنَا (faraznā) (faraznā)	فَرَزْتُمْ (faraztum) (faraztum)	فَرَزُوا (farazū) (farazū)
	f		فَرَزْتِ (farazti) (farazti)	فَرَزَتْ (farazat) (farazat)			فَرَزَتَا (farazatā) (farazatā)			فَرَزْتُنَّ (faraztunna) (faraztunna)	فَرَزْنَ (farazna) (farazna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَفْرِزُ (ʾafrizu) (ʾafrizu)	تَفْرِزُ (tafrizu) (tafrizu)	يَفْرِزُ (yafrizu) (yafrizu)		تَفْرِزَانِ (tafrizāni) (tafrizāni)	يَفْرِزَانِ (yafrizāni) (yafrizāni)		نَفْرِزُ (nafrizu) (nafrizu)	تَفْرِزُونَ (tafrizūna) (tafrizūna)	يَفْرِزُونَ (yafrizūna) (yafrizūna)
	f		تَفْرِزِينَ (tafrizīna) (tafrizīna)	تَفْرِزُ (tafrizu) (tafrizu)			تَفْرِزَانِ (tafrizāni) (tafrizāni)			تَفْرِزْنَ (tafrizna) (tafrizna)	يَفْرِزْنَ (yafrizna) (yafrizna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَفْرِزَ (ʾafriza) (ʾafriza)	تَفْرِزَ (tafriza) (tafriza)	يَفْرِزَ (yafriza) (yafriza)		تَفْرِزَا (tafrizā) (tafrizā)	يَفْرِزَا (yafrizā) (yafrizā)		نَفْرِزَ (nafriza) (nafriza)	تَفْرِزُوا (tafrizū) (tafrizū)	يَفْرِزُوا (yafrizū) (yafrizū)
	f		تَفْرِزِي (tafrizī) (tafrizī)	تَفْرِزَ (tafriza) (tafriza)			تَفْرِزَا (tafrizā) (tafrizā)			تَفْرِزْنَ (tafrizna) (tafrizna)	يَفْرِزْنَ (yafrizna) (yafrizna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَفْرِزْ (ʾafriz) (ʾafriz)	تَفْرِزْ (tafriz) (tafriz)	يَفْرِزْ (yafriz) (yafriz)		تَفْرِزَا (tafrizā) (tafrizā)	يَفْرِزَا (yafrizā) (yafrizā)		نَفْرِزْ (nafriz) (nafriz)	تَفْرِزُوا (tafrizū) (tafrizū)	يَفْرِزُوا (yafrizū) (yafrizū)
	f		تَفْرِزِي (tafrizī) (tafrizī)	تَفْرِزْ (tafriz) (tafriz)			تَفْرِزَا (tafrizā) (tafrizā)			تَفْرِزْنَ (tafrizna) (tafrizna)	يَفْرِزْنَ (yafrizna) (yafrizna)
императив الأمر	m		اِفْرِزْ (ifriz) (ifriz)			اِفْرِزَا (ifrizā) (ifrizā)				اِفْرِزُوا (ifrizū) (ifrizū)
	f		اِفْرِزِي (ifrizī) (ifrizī)							اِفْرِزْنَ (ifrizna) (ifrizna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	فُرِزْتُ (furiztu) (furiztu)	فُرِزْتَ (furizta) (furizta)	فُرِزَ (furiza)		فُرِزْتُمَا (furiztumā) (furiztumā)	فُرِزَا (furizā) (furizā)		فُرِزْنَا (furiznā) (furiznā)	فُرِزْتُمْ (furiztum) (furiztum)	فُرِزُوا (furizū) (furizū)
	f		فُرِزْتِ (furizti) (furizti)	فُرِزَتْ (furizat) (furizat)			فُرِزَتَا (furizatā) (furizatā)			فُرِزْتُنَّ (furiztunna) (furiztunna)	فُرِزْنَ (furizna) (furizna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُفْرَزُ (ʾufrazu) (ʾufrazu)	تُفْرَزُ (tufrazu) (tufrazu)	يُفْرَزُ (yufrazu) (yufrazu)		تُفْرَزَانِ (tufrazāni) (tufrazāni)	يُفْرَزَانِ (yufrazāni) (yufrazāni)		نُفْرَزُ (nufrazu) (nufrazu)	تُفْرَزُونَ (tufrazūna) (tufrazūna)	يُفْرَزُونَ (yufrazūna) (yufrazūna)
	f		تُفْرَزِينَ (tufrazīna) (tufrazīna)	تُفْرَزُ (tufrazu) (tufrazu)			تُفْرَزَانِ (tufrazāni) (tufrazāni)			تُفْرَزْنَ (tufrazna) (tufrazna)	يُفْرَزْنَ (yufrazna) (yufrazna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُفْرَزَ (ʾufraza) (ʾufraza)	تُفْرَزَ (tufraza) (tufraza)	يُفْرَزَ (yufraza) (yufraza)		تُفْرَزَا (tufrazā) (tufrazā)	يُفْرَزَا (yufrazā) (yufrazā)		نُفْرَزَ (nufraza) (nufraza)	تُفْرَزُوا (tufrazū) (tufrazū)	يُفْرَزُوا (yufrazū) (yufrazū)
	f		تُفْرَزِي (tufrazī) (tufrazī)	تُفْرَزَ (tufraza) (tufraza)			تُفْرَزَا (tufrazā) (tufrazā)			تُفْرَزْنَ (tufrazna) (tufrazna)	يُفْرَزْنَ (yufrazna) (yufrazna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُفْرَزْ (ʾufraz) (ʾufraz)	تُفْرَزْ (tufraz) (tufraz)	يُفْرَزْ (yufraz) (yufraz)		تُفْرَزَا (tufrazā) (tufrazā)	يُفْرَزَا (yufrazā) (yufrazā)		نُفْرَزْ (nufraz) (nufraz)	تُفْرَزُوا (tufrazū) (tufrazū)	يُفْرَزُوا (yufrazū) (yufrazū)
	f		تُفْرَزِي (tufrazī) (tufrazī)	تُفْرَزْ (tufraz) (tufraz)			تُفْرَزَا (tufrazā) (tufrazā)			تُفْرَزْنَ (tufrazna) (tufrazna)	يُفْرَزْنَ (yufrazna) (yufrazna)