sestra

sestra (српски, ћир. сестра)Уреди

ИменицаУреди

sestra, ж

Облици:

  1. sȅstra, séstra, sèstra [1]
  2. séstra Вршац [1]
  3. séstra [1]
  4. -a, -o [1]

Значења:

  1. Kći istih roditelja u odnosu na ostalu decu tih roditelja. [1]
  2. Kći istog oca u odnosu na drugu decu tog oca. [1]
  3. Isto. Вршац[1]
  4. Kći očevog ili majčinog brata ili sestre. [1]
  5. Stričeva kći. [1]
  6. Tetkina kći. Ново Милошево Иванда[1]
  7. Ujakova kći. [1]
  8. Isto. Вршац[1]
  9. Medicinska sestra; bolničarka. [1]
  10. Pripadnica ženskog manastira, monahinja. [1]
  11. Isto. Вршац[1]

Примери:

  1. Mladi su u braća mladoženjina „deveri” a njegove sestre zove „sestre”. [2] Крашово [1]
  2. Bílo je nȃs šȇs sestára. Бечеј [1]
  3. Dòšo je sa šógorom i sa sèstrom kod svatóva. Шимановци [1]
  4. Zòvem òve kòmšije izà kuće i isprèt kuće, pȍslekana zòvem sèstru i zȅta, a zòvemo i kȗma. [3] [4] [5] Итебеј Сремска Каменица Сремска Митровица Мартонош Сивац Госпођинци Жабаљ Нови Сад Банатско Аранђелово Кикинда Итебеј Кумане Арадац Зрењанин Јаша Томић Томашевац Бата [1]
  5. Pȍštovo me ko sȅstru. Павлиш Ново Милошево Јасеново [1]
  6. Pa sȅstra mu, sedamnȃjst gȍdina imȁla, ȕmrla vȅlika devȏjka. Избиште [1]
  7. Mȍja séstra starȉja se ȕdala. Банатска Паланка Велики Гај Вршац [1]
  8. Dolȁzu dȍveče pogȁčari, to su njȇni gȍsti, njȇne séstre, brȁća, drugarȉce, ȕjaci, ȗjna. Избиште [1]
  9. Mȏj dȅda je ìmō séstru svòju ròđenu. Лаћарак [1]
  10. S òcā su bíle sèstre. [6] Деска [1]
  11. A tȃ što je sȁd ȕmrla, tȏ je mòja sèstra od stríca. Бачинци Иванда [1]
  12. Ȅ, bȍže, Mȁja, da ti dìvānim kȁko je bílo kàdgod kad se venčávala mòja sèstra òd ujāka. Кула Ново Милошево Иванда [1]
  13. Dȍktor je stȁjo pored mȅne, ȍn i séstra. Вршац [1]
  14. Kòd nje je bȉo sèstrīn sȋn. Визић [1]
  15. Dr̀ži sȅdam-ȍsam gȕsāka, náročito nȁša príja, sèstrina mi svȅkrva. [6] Ловра Мартонош Деска [1]
  16. Ȉmam sèstrinu ćérku u Sàrajevu. Бечеј [1]


Синоними:

  1. sestrica [1]


Изрази:

  1. Sèstru ti ("blaga psovka"). Ново Милошево [1]

РеференцеУреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 52.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52, 125, 151, 152.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 31.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 136, 157, 161.
  6. 6,0 6,1 Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 64. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске.” је дефинисано више пута с различитим садржајем

НапоменеУреди