Рјечник архаизама

Рјечник архаизама садржи заборављене или скоро заборављене ријечи које су користили наши очеви, дједови, мајке, итд. Поријекло ријечи није узимано у обзир, као ни то, да ли су архаизми или локализми.

А

• аба - грубо сукно.
• абаџија - произвођач грубог сукна под називом аба које се користи за шивење народних одела - народних ношњи.
• абењак - капа од абе, шајк.
• абер - вест, разглас.
• авертити - доћи себи.
• аероплан - авион.
• акастелице - намјерно.
• акати - без питања користити туђа добра за задовољење својих потреба.
• акнути - нагло ударити; брзо расти.
• ала мака - бесплатно; џабе.
• алуга - густа шума.
• амбар - остава за жито или брашно.
• амбис - провалија.
• амбисати се - провалити се; нестати без трага.
• арбулина - већа вртача са стрмим странама које су обрасле разним растињем.
• арија - ваздух.
• астал - врста намјештаја; сто.
• атула - дрвена носећа греда крова.
• ачкати - срести.
• ашати - варати (на картама).
• ашиковати - удварати се, волети се, забављати се (о момцима и девојкама).

Б

• баглама - шарка.
• бадањ - каца за ферментацију воћа.
• бајун - дјевојачка дрвена шкриња за руво.
• бак - неушкопљени во.
• баковит - во који није потпуно ушкопљен. Није за приплод.
• бакрач - бакрени котао.
• бала - пјена на устима; већа гомила грања, сијена или сламе припремљена за ношење.
• баланцане - патлиџан.
• балега - говеђи измет.
• баљезгати - причати свашта.
• банак - мање испупчење на стрмом тлу.
• банда - страна.
• банути - доћи изненада.
• барек - замишљени створ којим се плаше дјеца.
• бардак - врста посуде; бокал.
• басамак - степеник (од камена или бетона).
• баскија - дугачка отесана летва.
• бастати - моћи и хтјети нешто урадити.
• бат - дрвена алатка за ударање код шумских радника.
• батурица - сува петељка цвијета чапљана.
• белегија - дугуљасти брус за оштрење косе.
• бечалина - празна руинирана кућа.
• безданица - веома дубока јама. Јама без дна.
• бечити - у некога дуго гледати; буљити.
• биза - керуша.
• бизин - пас.
• бистијерна - спремник за воду у безводном крајевима.
• биџ - грашак.
• бјечве - чарапе.
• блажена - у другом стању; носећа.
• блокеј - метална потковица за ципелу.
• бљувати - повраћати.
• бокун - комад.
• брана - направа од прућа за равнање узоране њиве.
• брашњеник - храна која се носи на путовању.
• брдило - дио разбоја за ткање. Служи за сабијање потке.
• брдоножице - пасти наглавачке.
• бречати - држати предику повишеним гласом.
• брзар - кожна кеса за ношење мрса. Направљен је од мјешине.
• бритва - нож на склапање.
• бркати - кријући скидати скоруп са варенике; погрешно замјењивати.
• бркља - алатка за мијешанње при кувању скроба. При врху има четири рошчића.
• броква - ексер.
• бронзин - посуда са повразом и поклопцем.
• брстина - гранчина.
• брстити - брзо причати (фиг); јести младе гранчице (стока).
• бруштулин - направа за пржење кафе.
• бубина - уопштени назив за печурке.
• бубнути - казати глупост; ударити.
• бувара - затвор; апс.
• буђелар - новчаник.
• буљук - мање стадо.
• бумбар - сириште или дебело цријево пуњено прокуваним кукурузним брашном и сланином а потом изложено краће вријеме диму.
• буњак - мјесто затрпано смећем.
• буразер - брат.
• бурђија - бургија за дрво. Окреће се руком.
• бурило - дрвена посуда за воду. Носи се на леђима. Запремина му је око 30 литара.
• буџа - рупа.
• буџак - забачени дио просторије.
• бушити - изненада доћи.

В

• ваган - округла дрвена посуда.
• вазда - увијек.
• ваина - раса.
• вајда - корист.
• вакираст - слабо развијен.
• вапор - брод.
• варе - јело од куваног жита (кукуруз, пшеница, грашак, пасуљ, раж). Спрема се за Варин дан.
• вареника - слатко млијеко.
• васкрсеније - Ускрс.
• вашка - кер; уш; насртљива особа.
• ведо - изношено (одијело, чарапе, ...).
• везитка - игла за конац.
• векерица - будилник (приморски).
• вериџак - уврнути комад жице на њушци свиње.
• вигањити - дозивати.
• витезати - види вигањити.
• вито - начин слагања дасака за сушење.
• влака - грађа коју вуче воловска запрега.
• влачег - ланац са великим алкама. Служи за вучу.
• водијер - направа од дрвета или рога у којој се држи белеђија. Носи се око паса или на нози (испод кољена).
• воз - види влака.
• вољ - лст папира.
• воњ - неугодан мирис.
• воштина - саће без меда.
• врано - црно.
• вретено - алатка за предење пређе. Окреће се са три прва прста.
• вријећи - с коњима одвајати жито од сламе.
• вркадела - врста шнале за косу.
• врљика - дужи комад дрвета.
• врчага - мали комад обрадиве земље.
• врчманица - опута на горњем дијелу опанка.
• вукојебина - забачено мјесто (Богу иза леђа).

Г

• газ - петролеј.
• гај - башта, мала шума.
• гаљупи - уста.
• гарбун - угаљ.
• гете - вунени, ручно плетени назувци за цјеванице.
• гилицати - јурцати.
• гингати - љуљати.
• глава - дрвена греда која даје косину крова. Неко је зове мертек или рожник.
• главар - предњи дио самара.
• гламња - мањи комад дрвета који гори.
• глизав - који изгледа као недопечено тијесто.
• глоба - штеточина, напаст; новчана казна; у време Османског царства порез.
• гњат - поткољена кост.
• гњида јаје од уши; лош човјек.
• гњило - труло, мочварно земљиште.
• гоба - грба.
• гобав - грбав.
• гот - већа стаклена чаша са ушком.
• грабље - алатка за скупљање сијена. Праве се од дрвета и метала.
• грабљиште - насад за грабље.
• грабуљиште - види: грабљиште.
• грајати - галамити.
• гранчина - види: брстина.
• гребени - алатка са дугим и танким зубцима за чешљање вуне.
• гредељ - дио рала за који се качи воловска запрега.
• гривња - метална обујмица за учвршћивање косе за косиште.
• гризина - материја из бурага и цријева код преживара.
• гротиња - каменито тло; тврђа.
• грушевина - напитак од овчијег укуваног слатког млијека. Спрема се у превали љета. Соли се по жељи.
• губер - покривач од вуне. Добија се ткањем и ваљањем (због дебљине).
• гужба - беочуг направљен од прућа. Служи за везивање рала за јарам.
• гумерабика - љепило за папир.
• гумно - равно мјесто на коме се врши и млати жито; мјесто на коме се људи састају, друже, договарају и играју.[1]
• гуњ - једноставан хаљетак од вуне (сукна) или чоје, који су носили мушкарци, жене и деца; ћебе или покривач од вуне.[2]
• гурбет - чергаш.
• гучити - нешто укривати.

Д

• двизац - ован или јарац од двије године.
• двизица - овца или коза од двије године.
• двокана - ловачка пушка са двије цијеви.
• дебе - мања дрвена посуда.
• делија - наочита особа.
• делијати - лијепо се облачити.
• дестрегати - покварити; упропастити.
• децимар - ручна вага.
• дибидус - све; без остатка.
• дивит - прибор за писање.
• дивљака - дивља јабука.
• домунђавати - кријући договарати.
• допанути - на кратко доћи.
• длага - дашчица за имобилизацију.
• драга - пропуст за воду испод цесте.
• драгијевац - рај.
• дражити - изазивати.
• дреждати - бити дуго на једном мјесту; дуго чекати.
• дрето - право.
• дријешити - одвезивати.
• дрило - алатка за бушење рупа у камену.
• дрнда - уређај за чешљање вуне.
• дрндати - чешљати вуну дрндом; причати којештарије.
• дроб - стомак.
• дружица - алатка за упредање пређе.
• дрцуља - шљива ранка.
• дубовина - примитивна кошница.
• дуда - цијев.
• дудук - дугачак предмет.
• дуланути - изненада отићи.
• дуњалук - људи једног мјеста.
• дупке - усправно.
• дупља - шупљина у деблу.
• дуретно - које дуго траје.

Ђ

• ђаконије - пуно лијепе и разноврсне хране.
• ђама - много особа.
• ђевеница - сушена кобасица од сјецканог меса.
• ђевер - мужев брат.
• ђевојка - неудата женска особа.
• ђед - очев или мајчин отац.
• ђердан - ниска око женског врата.
• ђетић - момчић.
• ђида - велики.
• ђозлуке - наочаре.
• ђорати - мијењати.
• ђуда - сукњица.
• ђутуре - од ока; отприлике.
• ђутурум - стара и изнемогла особа.
• ђоја - кобајаги

Е

• егленисати - разговарати.
• ерав - врљав; разрок.

Ж

• жалац - жаока.
• жбан - дрвена посуда за течност (10-15л).
• жбир - шпијун.
• жвале - види: гаљупи.
• жвалити - љубити.
• желуд - жир.
• жигати - бушити угријаном жицом.
• жидак - течан.
• житак - лако савитљив (прут).
• жиока - летва.
• жрвни - направа за ручно мљевење жита.

З

• забркати - закувати (кафу).
• завеличати - завезати коњу вилицу.
• завијуша - плетени шал од вуне.
• заврсти - почети (причу); привезати за јарам.
• загалатити - загрнути (сукњу).
• зађести - затакнути.
• заклоп - поклопац.
• запрдивати - водити безвезни разговор.
• запретати - прекрити нешто жаром и пепелом.
• заслачити - замастити младим скорупом.
• засун - направа за затварање врата.
• затоп - јело од куване изнутрице, затопљено лојем.
• зашапица - замјерка.
• зијан - штета.
• злић - црни пришт (опака болест).
• злопитан - слабог апетита.
• злоран - види: злопитан.
• зобница - торба из које се даје жито коњима.
• зоран - поносан.
• зрцало - огледало.
• зуква - види: дивљака; врста киселе јабуке.

И

• иг - јарам.
• изба - дио куће гдје се спраћала стока; врста оставе.
• избити - изненада доћи.
• извинути - уганути.
• издеклемовати - изрецитовати.
• изланути - ненамјерно казати оно што није за казивање.
• излемати - истући.
• изорски во - во дат под најам.
• инокосан - домаћинство са мало чланова способних за рад.
• искамчити - испросити.
• искок - отвор на тавану који се користи за улазак и излазак.
• искомињати - из комиње извадити сјеменкуе (пасуљ).
• испанути - изаћи; испасти.
• испртљати - са стварима изаћи на катун.
• истртљати - испричати тајну.
• истумезати - види: излемати.
• исћилити - пронаћи.

Ј

• јавити - водити стадо.
• јаврикање - дјечија весела игра.
• јагрз - риђ коњ.
• јагурица - види: батурица.
• јакати - рвати.
• јање - младунче од овце.
• јањење - кад овца доноси младунче на свијет.
• јапија - кровна грађа.
• јарам - запрежна опрема за волове.
• јардум - види: грушевина.
• јарина - јагњећа вуна (прво шишање).
• језикоша - причљива женска особа.
• јефтика - туберкулоза.
• јомужа - напитак од варенике и снијега.

К

• кабо - округла дрвена посуда за мужу.
• кадар - моћан.
• калајисати - премазивати унутрашњи дио посуде калајем ради заштите.
• каламида - емајл.
• калпак - штитник на капи.
• калчине - назувци за стопала. Исплетене од кострети.
• камчити - искати.
• канаво - канал за отицање воде.
• кантар - направа за мјерење тежине.
• кариола - ручна колица са једним точком.
• карлица - дрвена посуда за разлијевање варенике.
• карпуза - лубеница.
• карта - папир.
• касапин - месар.
• кастиг - велико зло; велика брука.
• кастигов - неуредан човјек.
• кастигуља - неуредна жена.
• кацавида - одвијач.
• качамак - јело од кукурузног брашна. Може се додати кромпир.
• каштрадина - суво месо.
• кварат - стаклена чаша са ушицом, без обзира на запремину.
• квинтал - мјера за тежину (100кг).
• кесерити - ружно се смијати.
• кикило - врста јарца, име којим се означава јарац.
• кириџија - (или: киријаш) најамни превозник робе.
• китина - снијег који се нахвата по гранама.
• китњача - врста дивље јагоде.
• кладенац - бунар.
• кладња - начин слагања снопља.
• клак - креч.
• клапусати - ићи.
• клачарда - слојеви креча на зиду настали кречењем.
• клачина - грађевина за добијање креча.
• клачињати - много ложити.
• клептати - аплаудирати; ковати; ићи пјешке.
• клијавина - прва вареника.
• кљевати - сјећи тупом сјекиром или косијером.
• кљусе - коњ.
• кмезити - плакати.
• књавати - спавати.
• козле - младунче од козе.
• комастре - вериге.
• комин - димњак.
• комиња - осушена љуска (пасуља).
• коноба - подрум.
• кораћ - чекић.
• косан - љутит.
• котар - ограђено мјесто за садијевање сијена.
• котац - тор за јагањце или козлиће.
• котланица - дрво које носи котао изнад ватре. Крајевима се ослања на сове.
• котула - сукња.
• кочина - свињац.
• кочоперити - шепурити.
• крављача - дрвена посуда за мужу с једном ручком.
• красна - крампа.
• крбуља - посуда од коре.
• кременица - врста камена који даје варнице при удару огњила.
• кресиво - опрема за паљење ватре.
• крецељ - врста дувана. Јак је и ниског је раста.
• крме - свиња.
• крметина - свињско месо.
• крпље - направе за гажење снијега.
• крстина - начин слагања снопља.
• крстине - задњи дио самара.
• кртола - кромпиров гомољ.
• крух - хљеб.
• куверта - омотница за писмо.
• куђеља - исчешљана вуна сложена у мале балице.
• кужина - кухиња.
• кукац - врста копче.
• кукумар - краставац.
• куља - дио стомака код преживара.
• кундуре - војничке ципеле.
• курељ - клин на врху гредеља. Служи за везу с јармом.
• кустура - тупа бритва.
• кућарин - кафена кашика.
• кућер - кућица уз тор за ноћног чобана.
• кучак - пас.
• кучка - безобразна жена; керуша.
• кучара - види: красна.
• кушин - јастук.

Л

• лакомица - лијевак.
• лама - канта; танки лим.
• лампа - петролејка.
• лањско - прошлогодишње.
• лапис - оловка.
• ластавица - дио кућног зида који затвара кровну косину са стране.
• леб - хљеб.
• лемати - ударати.
• лећелица - отвор на кошници.
• ливер - либела.
• лијенка - дугачка летва за ограду.
• лик - непаран број.
• лимица - турпија за метал.
• липсати -crknuti (животиња).
• ложник - мјест за спавање.
• лоћика - салата.
• лоле- шиља.
• луба - кора од дрвета која се користи за кровни покривач.
• лубина - комплетно тијело заклане и одрте животиње.
• луг - пепео.
• лужара - посуда за хватање пепела.
• лужњак - мјесто за одлагање пепела.
• лумбрело - кишобран.
• лутор - неуредна особа.

Љ

• љеб - хљеб.
• љеса - дрвена решетка за прављење торова.
• љок - узвик за тјерање телета.
• љокнути - отјерати теле.
• љоснути - пасти.

М

• мавен - плаве боје.
• мажибрада - месо вратног дијела суве свињске главе.
• маза - танки комад хљеба намазан кајмаком, медом, итд.
• маљица - дрвена алатка за ударање (за забијање колчева и код цијепање дрва).
• мандало - реза.
• марепати - ићи тамо-амо.
• масло - масноћа која се добија топљењем кајмака.
• масоница - јело спремљено од комадића хљеба и замашћено кајмаком.
• мачуга - врста штапа.
• маша - мала лопатица за гртање жара и пепела.
• машице - алатка за стицање ватре (у облику штипаљке).
• машље - види: багламе.
• машња - машна.
• медижине - лијекови.
• медовина - врста пића од меда.
• мендула - бадем.
• мертек - види: глава.
• милетка - жена која се улагује.
• млаћевина - ражана слама за покривање кућа, штала, итд.
• млаћеница - млијечни напитак.
• мочило - рупа у земљи напуњена водом. Служи за намакање (лана).
• мрс - заједнички назив за сир и кајмак.
• мрчо - повучен човјек.
• мрчити - лоше радити.
• музгавица - полу вода-полу снијег.
• мукаетити - припазити.
• мур - печат.
• мутап - покровац за самар.
• мучати - ћутати.
• мученица - ракија

Н

• набасати - случајно наићи.
• набој - набијени земљани под.
• набрајање - врста жалопојке.
• навиљак - сијено сађедено у мању купу.
• навћи - дрвена четвртаста посуда за припремање тијеста.
• нагребусити - пострадати.
• нагрезнути - нарасти.
• надрљати - види: нагребусити.
• накучити - нагнути.
• налча - метална плочица у облику полумјесеца. Ставља се на ђон ципеле.
• намушћати - намирисати.
• нате мате (га било) - врста клетве.
• натра - припремљено предиво за ткање.
• наук - сјетовање.
• неђеља - седми дан у седмици.
• нијесам - ријеч за одријецање (потискује је ријеч нисам).
• нити - дио статива за мијењање положаја основе при ткању.
• нокиља - заноктице.
• нужник - клозет.

Њ

• њедра - прси.
• њуња - будаласта особа.
• њушити - носом провјеравати мирис.
• њушкати - шпијунирати.

О

• обабити - породити.
• облизнити - донијети на свијет двоје младунчади.
• облук - носач од танког дрвета за чактар. Ставља се око врата овна или јарца.
• обојак - вунени уложак за опанке.
• обор - тор.
• огањ - ватра.
• огњило - посебно обрађен комад челика. Ударањем по кременици изазива варнице.
• огребица - при мржњењу створена покорица на снијегу.
• одар - покров.
• одврсти - одвезати од јарма.
• одлучити - одвојити јагњад, козлиће или телад од мајки.
• одушити - одморити.
• ожица - кашика.
• ој! - ријеч за одазивање.
• окно - отвор на волту чатрње за узимање воде.
• окрајина - комад хљеба откинут са краја.
• омар - мала шумица.
• омарач - већи чекић за грубу обраду камена.
• онђе - на оно мјесто.
• опанак - врста обуће од коже и опуте.
• опанчара - игла за опуту.
• опаса - прибор за вучу пластова.
• опаша - јесења припрема сувог меса за зиму.
• опашањ - појас.
• оплеће - ручно везени украс на женској кошуљи.
• опута - канап добијен упредањем танке кожне траке.
• опучити - искилавити.
• орлић - носач зубаца код грабаља.
• осмудити - нагорјети (коса, платно, итд.).
• осоколити - охрабрити (осоколити се: постати храбар, или осоколити некога).
• отарак - краћи и мањи комад дрвета.
• отројчити - донијети на свијет троје младунчади.
• отрок - дете, младић (три отрока у пећи огњеној [3]).
• отроче - види: отрок.
• офрље - отприлике.
• ошвице - види: оплеће.

П

• пазар - пијаца (порекло имена града Нови Пазар).
• пала - лопата.
• пампур - чеп.
• панта - попречна веза у горњем дијелу крова. Веже главе.
• паприца - метални дио који носи горњи млински камен.
• парип - коњ.
• парожак - трећи и краћи крак дрвених вила.
• пасати - проћи.
• пастрма - види опаша.
• патишпан - врста колача.
• патока - лоше алкохолно пиће.
• пачати - мијешати.
• пашче - кер.
• педенца - успон.
• пексин - прљав; неуредан.
• пењело - четка за фарбање.
• перда - преградни зид од дасака.
• перчин - коса на глави.
• петар - поткровље.
• печити - ујести (змија).
• пијевац - кокот.
• пијенути - умријети.
• пиленица - шегана даска.
• пињата - посуда из које се једе.
• пипа - славина.
• пиплица - млада кока.
• пирија - види лакомица.
• пирун - виљушка.
• пир - част.
• пиџун - издигнути дио пода иза огњишта на коме се налазе сламарице за спавање.
• пиштање - слабо истицање течности.
• пиштет - мјесто гдје цури вода из тла.
• пласт - велика купа сијена.
• пластилица - онај ко сакупља сијено.
• пластити - сакупљати сијено грабљама.
• пловање - сеоска друштвена игра.
• пловка - мањи плочасти камен којим се гађа циљ.
• плоска - мања дрвена посуда за ношење пића (при весељу).
• пљадера - плитка чинија.
• пљат - тањир.
• пљезати - тешко корачати.
• пљескати - ударати дланом.
• пљускавица - врста дивље јагоде.
• пљуштати - лити као из кабла (киша).
• побркати - повриједити ухваћени кајмак на вареници.
• повраз - дебља жица која повезује ушице бронзина и служи као рукохват.
• повратуше - врста јела од доста јаја и мало брашна. Сличне палачинкама.
• површица - смрзнути снијег по коме се може ићи.
• подглавач - јастук.
• подина - ливада.
• подробац - види: затоп.
• подуза - врпца за везивање чарапа испод или изнад кољена.
• појата - штала.
• покајање - сахрана.
• пољак - сеоски чувар усјева и ливада.
• пометина - постељица код рађања.
• помидора - парадаиз.
• понеђењик - пви дан у седмици.
• попара - види: масоница.
• потпуштити - пустити младунчад да сисају.
• пошивати - стављати кров од млаћевине.
• почуо - бунар на приморју.
• праз - одабрани ован или јарац за приплод.
• празовит - недовољно ушкопљен во, јарац или ован. Нијесу за приплод.
• пратљача - плоснато дрво за лупање веша при прању.
• прга - напитак од прженог јечма или ражи.
• прдекана - затвор.
• прдоклачити - причати глупости.
• преватити - замијенити мјеста воловима у јарму.
• пређа - испредене нити од вуне.
• пренка - планински превој.
• преслица - носач куђеље при предењу.
• пржина - ситни пијесак.
• пржун - направа за пржење кафе; затвор.
• пријеснац - јело од кукурузног брашна са додатком лоја или сланине
• припорац - мањи успон.
• прњати - гицати.
• прње - слаба одјећа.
• прозукнути - ускиснути на врућини.
• просурњак - дрвени печат за утискивање у хљеб за крсну славу.
• профундати - провалити (кеса, џак).
• проштина - уска даска добијена тесањем.
• пртенице - доње дуге гаће.
• пружина - види: кућер.
• пула - дугме.
• пура - види: качамак.
• пуромет - алатка за мијешање пуре.
• пустекати - узвикивати "А ПУС!" ради растјеривања звијери.
• путилица - кратко уже којим се вежу предње ноге коњима.
• пуце - лоптасто дугме.

Р

• радиш - зврк.
• раз - (први) пут.
• раскравити - растопити.
• раша - види: котула.
• решето - врста сита. Подапето кожом. Рупице су по жељи.
• риза - комад одјеће.
• рка - дроњак.
• ркав - дроњав, поцијепан.
• Рождество - црквенослов. Божић; Рођење (Христово).
• розга - алатка за додавање грања при ђедењу листа.
• рокела - дрвени калем за намотавање конца.
• ромињати - ситно падати; росити (киша).
• роспија - зла жена.
• рс - снага.
• ртеница - кичма.
• рубац - марамица.
• руво - дјевојачка спрема за удају.
• руда - мекана вуна.
• русаље - духови.
• рута - врста простирке чија је потка уске траке платна.
• ручник - пешкир.

С

• саксија - прибор за покривање посуде на огњишту. Прекрива се жаром.
• самар - направа за леђа товарних животиња. Служи за качење терета.
• самарњача - игла за шивење стеље; види: стеља.
• сан - лавор.
• сандруга - жена у другом стању.
• саплак - дубља посуда са дужом дршком. Мање запремине.
• сач - види: саксија. Запремински је већи.
• саџак - жељезни носач на огњишту за наслањање дрва или као носач посуда.
• свиђати - опошљавати.
• свиђети - допасти.
• свијетљак - свитац.
• свилај - свилена тканина која се обмотава око струка.
• свитице - доње гаће дугих ногавица.
• свитњак - учкур.
• севити - ненамјерно погријешити.
• сербез - комотно.
• сердар- племићка титула: кнез, племић, аристоркрат; глава или вођа племена.
• сингав - сив (боја вуне).
• синија - округли сто са три ноге.
• синџир - дебљи ланац.
• сир прљо - посни сир из мјешине.
• скалати - скинути.
• скалин - степеник.
• скобла - алатка за обраду унутрашњих лучних површина код дрвета.
• сковрџати - уврнути се само од себе.
• скотна - израз за женку која носи младунце
• скоруп - кајмак.
• скроб - врста јела од кукурузног или пшенишног брашна. Није густо.
• слака - млади кајмак.
• сламарица - простирка пуњена сламом, лишћем, итд.
• слијед - пчелињи измет.
• смрад - свађа; непријатан мирис.
• снијежница - јама у којој има снијега.
• сова - ракљасти комад дрвета и употребљава се при везивању терета за самар или као носач котланице.
• соколити - храбрити, бодрити.
• сопот - извориште.
• спртљати - саселити с катуна.
• спужалина - пуж.
• срснути - сломити зубима.
• срумати - појести у сласт.
• срча - цилиндар петролејке.
• срчевина - средишњи дио стабла.
• стажа - летва за равнање при грађевинским радовима.
• станац - непомични камен.
• стап - грвена посуда за спремање масла.
• стевенисати - радити око некога.
• стеља - дио самара испуњен сламом.
• стожина - дрвени стуб око кога се лагерује сијено, слама или скресано грање за зимске дане.
• стрева - доњи дио крова; капница.
• стреја - види: срева.
• стрићи - шишати.
• струга - улаз у тор, торину, итд.
• студенац - камен из којег извире вода; извор.
• ступарица - мишоловка.
• сундати - мрсити (пређу).

Т

• таваја - столњак.
• таин - војнички хљеб.
• так - паран број.
• такање - погађање парног и непарног броја.
• такулин - види: буђелар.
• таслак - започета израда неке рукотворине.
• ташња - ташна.
• тека - свеска.
• телер - прозорско крило.
• телија - велики ексер.
• тељиг - савијено дрво које се ставља волу око врата а потом се веже за јарам.
• темезгати - растезати причу или неки посао.
• терђај - носач за ручно тестерисање даске.
• терзија - кројач.
• тесла - алатка за обраду дрвета чије је сјечиво повијено према унутра.
• тестија - посуда за течност са уским грлом.
• тишлер - столар.
• тмуша - мрак.
• товар - 150 кг.
• токач - комад краћег дрвета. Благим ударцем по носу успорава кретање запреге.
• тољага - врста штапа.
• торина - тор оивичен каменим зидом.
• трабати - корачати како не треба.
• трабунити - говорити у сну.
• трагаче - направа за преношење материјала.
• трања - стара ствар.
• трештина - ивер.
• тријебити - одвајати од примјеса.
• троножац - ниска столица са три ноге.
• трпеза - види: синија.
• тртица - реп.
• труд - лако запаљива материја од дрвета а служи за потпалу ватре.
• трупина - комад кратког дебљег дрвета.
• труса - врста кола.
• тубла - скамењени комад нечега.
• тукати - изненада срести.
• турин - нос.
• туска - неистопљени дио кајмака при производњи масла.
• туткати - укривено давати.
• туцимуд - дрвена алатка за шкопљење овнова и јарчева.

Ћ

• ћакати - гонити воловску запрегу узвиком "ћа".
• ћапати - ухватити брзо.
• ћапити - ухватити.
• ћаса - врста посуде са стопом.
• ћат - папирић за завијање цигарета.
• ћедаљка - посуда за цијеђење.
• ћедило - тканина за цијеђење.
• ћено - пас.
• ћесар - цар.
• ћеса - кеса.
• ћетаљ - коњ слабијег квалитета, рага.
• ћилер - врста оставе.
• ћикара - већа порцуланска чаша за бијелу кафу.
• ћипурак - врт, башта.
• ћуба - груписане длаке или перје.
• ћуље - израз који се употребљава при гоњењу говеди.
• ћума - више плодова или цвјетова који расту из једног мјеста.
• ћупина - глава.
• ћурукнути - наискап попити.
• ћутук - комад тањег дрвета; незналица (фиг).

У

• убо - бунар.
• убрадити - ставити мараму на главу.
• увар - корисно.
• увор - креста код пијетла.
• уврсти - увући конац у иглу.
• угрк - врста црва, мале глисте. У летње време напада говеда, увлачећи им се под кожу.
• уђести - увући у нешто.
• уковати - при поткивању повриједити живо ткиво коњске копите.
• укресати - урезати у камен; кресивом произвести ватру.
• укркити - ставити некога на рамена.
• уљећи - ући.
• упилити - ући у кожу не повриједивши је.
• уплатњен - комад метала угријан до усијања.
• упљувак - мувино јајашце.
• упртити - ставити бреме на леђа и везати га ужем.
• упртица - уже за ношење бремена на леђима.
• уривак - старо уже.
• уторник - други дан у седмици.

Ф

• фиранга - завеса
• фалетати - гатати.
• фањела - плетени џемпер од вуне.
• фаца - лице.
• фаџола - пасуљ.
• фишек - трговачка кеса у облику купе; метак.
• фјок - платнени украс на женској хаљини (у облику руже).
• фугин - минер.
• фукати - узимати много (само ако је џаба).
• фурати - ићи.
• фурмина - шибица.
• фуруна - врста пећи за гријање.

Х

• хајдац - хајде!
• ханџија - гостионичар.
• харамбаша - вођа групе хајдука.
• хукати - испуштати већу количину зрака из плућа (код замора).
• хећим - доктор.

Ц

• цаклити - сјајити.
• цакло - стакло.
• цвека - чавлић за поткивање цокула.
• цвијељати - наносит мањи бол.
• циваре - види: трагаче.
• циганити - бити немиран.
• цијелац - неугажени снијег.
• цингара - звонце за стоку.
• цица - чутура.
• цицвара - јело од кајмака и кукурузног брашна.
• цјеливати - пољубити.
• цквара - покорица од масноће.
• цкло - види: цакло.
• цревље - ципеле.
• цркавица - мали дио.
• цокуле - војничке ципеле.
• цотати - рамати.
• цубаљка - клацкалица.
• цукар - шећер.

Ч

• чаво - ексер за поткивање коња.
• чаир - непокошена трава.
• чакалица - направа која се ставља око врата животиња да би се знало гдје су.
• чакма - зид од летвица испуњен ситним камењем а потом омалтерисан.
• чакмак - види: огњило.
• чактар - види: чакалица.
• чалма - врста шала.
• чанак - мања дрвена посуда са поклопцем.
• чанчара - корњача.
• чапра - кожа.
• чардак - кућа подигнута на четири или на више високих дрвених ступова; одаја; двор.
• чаркати - дирати.
• част - дио.
• чатрња - види: бистијерна.
• чепркати - радуцкати.
• чепрљати - пршкати; копкати.
• чера - боја лица.
• чертог - дворац; одаја.
• черужина - безвриједна стара крпа.
• чесница - божићни хљеб.
• чивија - види: броква.
• чивит - плава боја.
• чојак - мушка одрасла особа.
• чојство - људскост.
• чокањ - мала флашица за ракију.
• чокати - ударати (штапом).
• чома - мања лимена чаша са ушицом.
• чомити - откидати листове или цвјетове.
• чука - каменито узвишење.
• чукаљ - зглоб; задебљана кост код зглоба.
• чукати - ударати (чекићем).
• чуло - покривач за седло.
• чума - ђаво.
• чунак - направа за провлачење потке при ткању.
• чурук - сакат.

Џ

• џада - цеста.
• џака - стара крпа.
• џакати - види: грајати.
• џандар - жандар.
• џангризало - онај који свему налази ману.
• џапати - свађати.
• џаркати - дирати.
• џева - жагор.
• џеза - лимена чаша.
• џида - висок и јак човјек.
• џомба - рупe на путу.
• џомбаст - нераван.
• џора - неухрањена крава, овца или коза.
• џукела - пас луталица; безобразна особа.
• џупа - подсукња исплетена од вуне.

Ш

• шалукатра - ролетна.
• шаркати - тражити.
• шашољак - дашчица за подвлачење при покривању шиндром.
• швагати - отежано ићи.
• швинделовати - варати.
• шврака сврака.
• шебек - мајмун.
• шега - тестера; шала.
• шегати - резати тестером.
• шегачити - спрдати
• шеница - пшеница.
• шенути - помакнути; полудјети.
• шесан - уредан.
• шија - врат.
• шикати - успављивати; уводити пчелињи рој у кошницу.
• шиндра - цијепана даска за кровни покривач.
• шипало - алатка за прављење утора у дрвету.
• шићка игла - игла за пређу.
• шиш - направа за пржење кафе или жита.
• шкањ - врста столице.
• шкатула - кутија.
• шкрињa - сандук.
• шквадра - справа за мјерење правог угла.
• шквер - мање бродоградилиште.
• шкерци - безазлене шале.
• шкија - ситно резано дуван.
• шкрабија - фиока; ладица.
• шкудала - мања лимена посуда.
• шлампав - који лоше корача и има широку обућу.
• шлипер - подметач под шине.
• шљепак - сплошњена ствар.
• шљока - мало дугме.
• шмаљак - мала кртола.
• шмањак - огрозд.
• шмугнути - утећи.
• шнајдер - кројач.
• шпаг - упредени дебљи ланени конац; џеп.
• шпина - славина.
• шпинат - спанаћ.
• шпиода - врста копче.
• шпуре - младунче од неодрасле краве, козе или овце.
• штиљега - види: дружица.
• штокрла - врста столице.
• штуле - штаке.
• шћапати - ухватити.
• шћер - женски потомак.
• шћерати - низ страну дотјерати.
• шукат - без рогова, ”Не може шукат са рогатим”.
• шуљ - трупац.
• шуљага - врста града.
• шуњати се - кријући се ићи.
• шуровати - тајно се договарати.
• шуруп - сируп.
• шуша - коза без рогова.
• шушањ - суво лишће.
• шушило - јарац без рогова.
• шуштер - обућар.

Литература

• Сакупио и приредио за Викиречник Гојко Мујичић.
• Појединим речима и њиховим значењима допунио Бојан Беадер.